Skupština Kosova nije podržala rezoluciju kojom se poziva Vlada Kosova da sprovede Vašingtonski sporazum postignut 4. septembra 2020. u Bijeloj kući.
Rezoluciju je predložio opozicioni Demokratski savez Kosova međutim abstenirali su poslanici vladajućeg pokreta Samoopredeljenje.
Rezolucijom se poziva Vlada Kosova, na čijem je čelu Aljbin Kurti, da sprovede ovaj sporazum i da izradi plan djelovanja o njegovom sprovođenju.
Za rezoluciju je glasalo 24 poslanika, a njih 57 je bilo uzdržano, uglavnom poslanici Samoopredeljenja.
Rezolucije Skupštine Kosova nisu obavezujuće, već održavaju političku volju.
Šefica poslaničkog kluba pokreta Samoopredeljenje, Mimosa Kusari – Lila izjavila je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da neizglasavanje rezolucije ne treba posmatrati kao potcenjivanjem uloge SAD-a.
Ona dodaje i da je “apsurdno” da Demokratska stranka Kosova traži od aktuelne vlade sprovođenje sporazuma, s obzirom da se njime predviđa „mini-šengen“, inicijativa kojoj se suprostavlja i novi predsednik Demokratskog saveza Kosova, Ljumir Abdiđiku (Lumir Abdixhiku).
„Postoji nekoliko tačaka (u sporazumu) oko kojih i kada smo bili u poziciji se nismo složili da budu deo bilo kakvog sporazuma. Jedna od njih je mini-šengen, ili sada Open Balkan, a druga se tiče raspodelom kosovskih resursa, kao što je jezero Gazivode“, rekla je ona.
Dodala je da Vlada Kosova ostaje posvećena strateškom partnerstvu sa Sjedinjenim Američkim Državama(SAD).
„Dva su suštinska principa. Prvi je da ovo ni na koji način ne predstavlja potcenjivanje uloge SAD-a. A drugo je da Kosovo u dijalogu ne ulazi kao stranka od koje treba da se očekuje da će nastaviti da pravi kompromise, već se radi o dvema ravnopravnim državama koje će diskutovati o prošlosti u kojoj je Srbija bila agresor, a Kosovo žrtva“, dodala je ona.
Vašingtonski sporazum potpisali su tadašnji premijer Kosova Avdulah Hoti, danas poslanik Demokratskog saveza Skupštine, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, u prisustvu bivšeg američkog predsjednika Donalda Trampa.
Vašingtonski sporazum o normalizaciji ekonomskih odnosa predviđa priključenje Kosova inicijativi mini-šengen, ili kako je danas preimenovana u Otvoreni Balkan (Open Balkan), moratorijum na traženje članstva u međunarodnim organizacijama kao i saglanost Srbije da odustane od kampanje za povlačenje priznanja nezavisnosti Kosova, izrada studije fizibiliteta za jezero Gazivode koji se prostire i na teritoriji Kosova i na teritoriji Srbije.
SAD je u međuvremenu predstavilo jednu takvu studiju na osnovu koje se predlaže da se pitanje ovog jezera reguliše na osnovu Kolumbijskog modela.
Vašingtonski sporazum takođe predviđa i uspostavljanje diplomatskih odnosa Izraela i Kosova, zapravo priznanje Kosova od strane Izraela, što se u međuvremenu i dogodilo.
Inače, rezolucija je predložena nakon što je Skupština 7 jula raspravljala o Vašingtonskom sporazumu.
Tada je premijer Kosova Aljbin Kurti izjavio da je prvi efekat Vašingtonskog sporazuma bio da on ide u korist predsjednika Srbije, Aleksandra Vučića, odnosno, „otvaranje vrata Bele kuće predsjedniku Srbije“.
Kurti takođe smatra da Gazivode pripada Kosovu kao i da je inicijativa mini-šengena „bez vizije“.
(Radio Slobodna Evropa)
Komentari su isključeni