Osnovni sud u Prištini je, na zahtjev državnog Specijalnog tužilaštva, odredio jednomjesečni pritvor za pet osoba koje su 10. oktobra uhapšene zbog planiranja terorističkog napada na Kosovu.
Jedinica za borbu protiv terorizma je u okviru akcije Policije Kosova uhapsila Ardijana Đurajna (Ardian Gjurajna), Nehrudina Skenderaja (Nehrudin Skenderi), Ergima Sulju (Ergim Syla), Mentora Belećaja (Mentor Bellaqa) i Škodrana Krasnićija (Shkodran Krasniqi).
Oni su se 12. oktobra prvi put pojavili pred sudijom.
Jedan od advokata odbrane je naveo kako su petorica uhapšena optužbom “planiranje terorističkih napada i ugrožavanje ustavnog poretka Kosova i bezbednosti”.
Takođe, optuženima se na teret stavlja uvoz, izvoz, proizvodnja i neovlašćena prodaja oružja ili eksploziva, te neovlašćeno posedovanje oružja.
Odbrana: Tužilaštvo nema dokaza
Advokat Tom (Gashi) Gaši, koji brani 25-ogodišnjeg Nehrudina Skenderaja iz Prizrena, je naveo kako je njegov klijent zbog sličnih krivičnih dela hapšen i ranije ali da je nakon 120 dana provedenih u pritvoru pušten na slobodu usled nedostatka dokaza.
“Ono što Tužilaštvo tvrdi, nazivajući ih grupom koja je prikupljala sredstva i kupovala oružje – ne znamo da li je to tačno i da li je od njih kupovano oružje, sigurno nije od Nehrudina Skenderaja. To je priznalo i Tužilaštvo, za šta je onda korišćeno oružje?”, rekao je Gaši.
I Arben (Kelmendi) Keljmendi, advokat Ardijana Đurajna, je rekao da Tužilaštvo nije iznelo dokaze za optužbe koje stavlja na teret njegovom klijentu.
“Postoje samo sumnje i pretpostavke, nepotkrepljene i neutemeljene, gdje Specijalno tužilaštvo nije dalo nikakve dokaze i nijedan konkretan argument, konkretno ono što je uradio moj klijent. On nije vođa (grupe), on nema ništa sa tim oružja, niti postoje bilo kakvi argumenti ili sumnje protiv njega”, rekao je on.
Otac jednog od uhapšenih, Fazlji Sulja (Fazli Syla) je u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) rekao da je njegov sin vjernik da “se moli i ide u džamiju već nekoliko godina”.
On je istakao da je njegov sin (38) oženjen, da ima troje djece i da se bavi stočarstvom u selu Baškić (Bashkiq), opština Klina, na oko 40 kilometara od Prištine.
“Došli su u 10 ujutru i uhapsili ga. Upali su u kuću, nisu pronašli oružje. Izgledalo je jako loše, jako teško. Nisam znao šta se dešava. Znam samo da se on (sin) moli, izlazi sa prijateljima. Ne znam ništa dalje”, rekao je Sulja.
Dan ranije (12.oktobar), RSE je razgovarao sa Kujtimom Ćerkinijem (Kujtim Qerkini), ocem Ardiana Đurajna, koji je takođe uhapšen zbog terorizma. Ćerkini, koji živi i radi u Nemačkoj, je demantovao sve navode da je njegov sin umešan u planiranje terorističkih napada.
“Tu nema apsolutno ničeg tačnog”, rekao je Ćerkini i naveo kako je zadovoljan sa svojim sinom, te dodaje da je praktikovao religiju kao i svaki drugi musliman.
On je kategorički negirao navode da bi njegov sin mogao da bude pristalica neke ekstremističke grupe.
Kancelarija Specijalnog tužilaštva Kosova je u saopštenju navela da je tokom akcije u kući jednog osumnjičenog pronađen dron, ali Kujtim Ćerkini tvrdi da je bespilotnu letelicu kupio prošle godine u Njemačkoj kako bi se fotografisali na porodičnim okupljanjima. On kaže da je ova letilica pronađena u njegovoj kući, u gradu Peć tokom akcije Policije Kosova.
“Kupio sam mali dron od 80 evra za slikanje u Njemačkoj prije godinu dana. Bio sam na Kosovu tokom ljeta, ćerka se udala i odneo sam ga tamo da slikam”, rekao je Ćerkini.
On je rekao da iz njegove kuće Policija Kosova nije odnela ništa drugo.
Međutim, Specijalno tužilaštvo Kosova je podiglo optužnicu protiv Ardijana Đurajna zbog sumnje da je tokom 2014. i 2015. godine, dok je živeo u Njemačkoj, postao pristalica ideologije militantne grupe takozvane Islamske države.
Upravo njegov otac ga je prijavio policiji, pa je iz Njemačke deportovan na Kosovo 18. aprila 2015. godine. Osnovni sud u Prištini ga je 2018. osudio na godinu dana i pet mjeseci zatvora.
Na koliko uhapšeni za terorizam mogu biti osuđeni ako se utvrdi krivica?
Za Krivično djelo “planiranje terorističkih napada i ugrožavanje ustavnog poretka Kosova i bezbjednosti”, predviđena je kazna do pet godina zatvora.
Takođe, na osnovu Krivičnog zakonika Kosova, za “izvršenje terorističkog djela”, predviđeno je najmanje pet godina zatvora. Potom, za uvoz, izvoz, proizvodnju i neovlašćenu prodaju oružja ili eksploziva, za šta se takođe terete uhapšeni 10. oktobra, predviđena je novčana kazna do 7.500 evra i zatvor od jedne do osam godina.
Za neovlašćeno posjedovanje oružja preti kazna do od 7.500 evra ili zatvor do pet godina.
Od izbijanja oružanog sukoba 2011. godine, više od 350 građana Kosova je otišlo u Siriju i Irak. Većina muškaraca se u tim zemljama pridružilo militantnim organizacijama, uglavnom “Islamskoj državi”.
Na osnovu podataka kosovskih institucija, više od 80 kosovskih državljana je ubijeno u ratnim zonama. Osim muškaraca, bilo je žena i djece.
Kosovo je jedna od prvih zemalja u sviketu koja je sistematski vratila svoje građane iz Sirije. U aprilu 2019. godine, u tajnoj operaciji koju su podržale Sjedinjene Države, 110 kosovskih državljana je vraćeno, uključujući četiri borca “Islamske države”, te 32 žene i 74 dece.
U drugoj operaciji od 17. jula 2021. godine, kosovske institucije su vratile 11 građana iz ratnih zona u Siriji. Zbog ove operacije, SAD su Kosovo opisale kao jednu od država koja prednjači u borbi protiv terorizma i ekstremizma.
Do sada se više od 250 Kosovara vratilo na Kosovo iz Sirije. Vlasti u Prištini tvrde da u Siriji ima još 96 građana sa Kosova.
(Radio Slobodna Evropa)
Komentari su isključeni