Mjere Vlade Kosova važne za građane, ali treba obuhvatiti i privatni sektor

Ekonomski stručnjaci smatraju da je u aktuelnoj privredno energetskoj krizi izuzetno važno da građani Kosova osete podršku države, ali da mjere Vlade Kosova poput posljednjeg finansijskog paketa treba da budu dugoročne kako bi se mogli rešavati nagomilani problemi od ranije.

Finansijske mjere Vlade Kosova za suočavanje sa inflacijom koje počinju od septembra, tokom prošlog vikenda najavio je premijer Aljbin Kurti. Prema njegovim rečima Vlada Kosova je izdvojila 150 miliona eura za ovaj paket pomoći od kojeg će oko 300 hiljada porodica imati koristi na ime subvencionisanja za uštedu struje, dok će oko 600 hiljada građana imati koristi od direktnih uplata.

Finansijski paket predviđa nekoliko mjera nove jednokratne pomoći, kao što su isplate po 100 evra penzionerima, studentima i zaposlenima u javnim preduzećima, dok će od septembra za javne službenike biti izdvajan dodatni iznosi od po 50 evra mjesečno. Najavljenim mjerama Vlada Kosova će kako je navdeno podržati svaki biznis koji poveća plate radnicima, subvencionišući 50 odsto povećanja plata po radniku, sa maksimalno 100 eura za prva tri mjeseca.

Ekonomista Safet Grdžaljiju u izjavi za Program na srpskom jeziku Radio Kosova 2 ocjenjuje da je u ovom trenutku izuzetno važno da građani Kosova osete podršku države i treba da se vrednuju vladine mere.

“Tačno je da je velika kriza ne samo na Kosovu, nego i u celoj Evropi, pa i šire. Sama činjenica da na Kosovu imate inflaciju od 19,2 posto, dok je u evro zoni 9,4 posto, a u Americi negdje oko 9,1 posto, govori o tome kolika je kriza. Osim pomenutog još se svaki dan događaju neke nepredviđene ‘revolucije’ i sve to pogađa direkno ekonomski i socijalni aspekt cele regije, pa i Kosova”, kaže Grdžaljiju.

On dodaje da ovakve mjere Vlade Kosova treba da budu dugoročne, jer se samo ovim paketom mera ne mogu rešavati nagomilani problemi od ranije.

“Ovdje je na neki način malo zapostavljen privatni sektor od koga se i najviše puni državni bužet i za njih treba da bude neka posebna mjera, jer radnici ne treba da zavise od milostinje poslodavca, već da budu zaštićeni od Vlade. Takođe, ovim mjerama su zapostavljeni i oni koji nisu u stalnom radnom odnosu. Pred nama je težak period, pogotovu jer dolazi zima i očekuju se problemi sa strujom i slično”, navodi Grdžaljiju.

I Agim Šahini iz Alijanse za biznis Kosova smatra da najavljeni paket finanijske pomoći Vlada nije pravilno rasporedila, jer se i ovog puta na neki način privatni sektor zanemaruje.

“Mislim da Vlada i ovog puta nije strateški dobro podelila ovaj paket ekonomskih mjera, jer nije upotrebljen standard za sve radnike podjednako. Naime odvojeni su radnici privatnog sektora od onih koji rade u javnim istitucijama. Poznato je da veliki bužet dolazi iz privatnog sektora, a upravo taj privatni sektor i sada je na neki način zanemaren”, kaže Šahini.

I pored Vladinog finansijskog paketa, nastavljen je štrajk radnika u obrazovanji u javnom sektoru, zbog čega u većini škola nova školska godina nije počela na vrijeme. Ključni zahtjev sindikata upućen Vladi Kosova je uplaćivanje po 100 evra mjesečno za zaposlene sve do stupanja na snagu Zakona o platama.

Na pitanje da li zbog najavljene finansijske pomoći kosovske Vlade sindikati treba da odustanu od aktuelnog štrajka, Safet Grdžaljiju ocenjuje da na Kosovu nedostaje dijalog, koji je jedno od najvećih oružja za rešavanje svih problema.

“Smatram da je vrijeme za dijalog, jer jedino se dijalogom mogu rešavati sva ova otvorena pitanja koja su pokrenuta ili od sindikata ili od nekih drugih aktera”, zaključljuje Grdžaljiju.

(RTK2)