Naželaj se, kućo mua stara
Ke zaideha radosni denoj
se skršilje kamančića
šo mi slomilje koljena
vo detinstvo muje?
Koj mi crkna s'vze
tražejeći mati svua?
Vo kuje ćuše se uspa pesna?
Koljepka ke mi ga grizet moljci,
i direk ke mi bif svadbarski bajrak?
Tuje ne mafči mačka, ni pilje gnezdo praj
pajačina zidoj fatilje i moh
kamene se đoskaje koj će pane prv
samo svrake krakaje na granke suhe
ke ostanalje obesene openke
i bećarske šarke čorape
obeljene ot veter i doš
Ti želaš!
Naželaj se, kućo mua stara
ti krckaje grede od tuga
živiš so duša od prošlost
ka ja vo sonoj
jen den će propaneš
će se zabrajš
će umreš ka mene,
toga svi vreme će krivet,
ja će k'vnem sebe,
šo ne možeše da ti pomožem,
ti samo da ne umreš,
samo ti da bideš živa.
Nevruz Mehmeti – Rođen je 1969. godine u Borju, Kuks. Osnovnu školu završio u svom rodnom mjestu a potom završio srednju školu “Shenjaze Juka”. Od 1987. do 1991. godine završio je studije jezika i knjževnosti na Univerzitetu “Aleksander Xhuvani” (Aleksandar Džuvani). Na Univerzitetu u Tirani 1995. godine odbranio je engleski jezik.
Radio je kao prevodilac u mnogim organizacijama: “Ljekari bez granica”, “Childrens Aid Direct”, UNHCR, CARE i dr.
Generalni sekretar je Sportskog društva “Kalabak” iz Borja. Bio je član Skupštine opštine Šištevac od 1995. do 1998. godine iz redova civilnog društva.
Radi kao profesor u Osnovnoj školi “Xhafer Ollomani” (Džafer Olomani) u Borju, neprekidno od 1991. godine. Trenutno obavlja dužnost direktora škole.
Piše na goranskom, albanskom i engleskom jeziku.
Pripremio je za štampu više poetskih knjiga (“Tuga mua”, “Boljke skrijene”…), kao i knjige iz oblasti folklora, kulture i tradicije Gore.
Preuzeto iz Antologije poezije Gore.
