‘Besprekorna’ Srpska lista na Kosovu

Srpska lista je, od kako je formirana 2013. godine, u potpunosti potisnula ostale srpske političke opcije na Kosovu a neke su čak i ugašene.

Samostalna liberalna stranka Slobodana Petrovića, koja je do pre par godina učestvovala u lokalnoj i centralnoj vlasti, 2020. godine je donela odluku o političkom moratorijumu. Petrović trenutno nije politički aktivan, a neke njegove stranačke kolege su prešle u Srpsku listu.

Tako je Srpska lista na poslednjim parlamentarnim izborima 14. februara na Kosovu, prema preliminarnim rezultatima Centralne izborne komisije, dobila svih deset poslaničkih mandata u Skupštini Kosova, rezrevisanih za srpsku zajednicu, iako su u izbornu trku ušla još dva srpska politička subjekta, Građanska inicijativa Za slobodu, pravdu i opstanak i Srpski demokratski savez.

Takođe, u svih deset opština sa srpskom većinom na Kosovu, gradonačelnici su iz redova Srpske liste.

Opozicioni srpski političari sa Kosova, Nenad Rašić, Rada Trajković i Aleksandar Jablanović, ocenjuju da je sasvim jasno da Srpska lista, koja ima podršku zvaničnog Beograda, sprovodi politiku Srbije na teritoriji Kosova.

Oni u razgovoru za Radio Slobdna Evropa (RSE) navode da su tačne kritike koje se u javnosti spominju na račun predsednika Srbije Aleksandra Vučića o njegovoj autoritarnoj politici. Podvlače i da je Srpska lista samo odraz te politike koja se sprovodi i na Kosovu prema srpskoj zajednici.

Rašić: Surove metode autoritarnosti Srpske liste

Srpski političar sa centralnog Kosova, lider opozicione demokratske stranke, Nenad Rašić, ukazuje da Srpska lista ne krije da sprovodi politiku Srbije, odnosno Srpske napredne stranke na čijem je čelu upravo Aleksandar Vučić.

Dodaje da je prisustvovao sastanku Srpske liste, na kome su “bez ikakve diskusije samo prihvaćena naređenja iz Beograda, koja se potom sprovode”.

„Ne samo da mislim da je njihova politika autoritativna kao u Srbiji, već znam da funkcionišu na taj način. Mogu čak da kažem da se ovde (na Kosovu) koriste još surovije metode, gore nego u Srbiji. To je zbog brojnih institucija. Primera radi, postoje četiri opštine (koje rade po srpskom sistemu) koje se nalaze u Gračanici. To su opština Priština, Lipljan, Kosovo Polje i Glogovac. One su tu izmeštene sa svim finansijskim kapacitetima koje opština ima. Na primer, opština Priština ima 1.200 zaposlenih koji se plaćaju iz tog budžeta (Srbije). Radnici se ucenjuju i moraju da rade šta im se kaže, u suprotnom ostaće bez posla“, tvrdi Rašić.

Osim lokalnih samouprava, u srpskim sredinama na Kosovu funkcionišu gotovo sve institucije Srbije poput Pošte, Centara za socijalni rad, Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, te obrazovne i zdravstvene institucije.

Rašić navodi da se u kosovskim i srpskim institucijama zapošljavaju ljudi koji su u službi autoritarnog režima predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Takođe, kaže on, od svih koji dobijaju neke beneficije od Srbije, poput socijalne novčane pomoći, se traži da budu “poslušni”. Ukoliko neko ne želi da podlegne ucenama onda biva izložen raznim uznemiravanjima, od zabrane ulaska u Srbiju do pretnji otkazom članovima porodice koji žive u Sbiji.

“Koriste se svi mehanizmi maksimalno, na ekstreman i radikalan način, kako bi postojeća struktura ostala na vlasti”.

Rada Trajković: Modaliteti mafijaškog pritiska na Srbe

Rada Trajković, bivša poslanica u Skupštini Kosova i deo Građanske inicijative „Za slobodu, pravdu i opstanak“ kaže da je Srpska lista formirana kako bi izvršavala Vučićeve naredbe i dodaje da se to realizuje preko mafijaških krugova koji deluju u sredinama sa srpskom većinom na Kosovu.

“Oni koriste mafijaške modalitete pritiska nad Srbima kako bi zadržali uticaj, pre svega Vučića na Kosovu, i na taj način ga preporučivali međunarodnoj zajednici kao jedinog relevantnog lidera. Bilo koja druga srpska lista da izađe na kosovske izbore i uđe u Parlament i uzme jedan deo, i najmanji deo predstavljanja u kosovskom Parlamentu, Vučić to doživljava kao oduzimanje njegovog uticaja na prostoru Kosova“, ocenjuje ona.

Srpsku listu opisuje kao „autokratsku podgrupu“, koja ima zadatak da podrži autokratsku vladu u Beogradu i da pred međunarodnom zajednicom pokaže da su nezamenljivi.

Sa druge strane, dodaje Trajković, vlasti u Srbiji predstavljaju Srpsku listu u javnosti kao entitet koji ujedinjuje Srbe „a sve druge, koji ne podržavaju takvu politiku, nazivaju “izdajicama“.

“To je u suštini najveći problem, jer za njih„ jedinstvo “ne znači jedinstvo, već znači jedinoumlje, da svo mislimo kako Vučić naredi. Stalno govore o mojoj proalbanskoj politici, koja se shvata kao izdajnička politika. Čak su išli toliko daleko da su rekli da Aljbin (Albin Kurti, lider Samoopredeljenja, partije koja je osvojila najviše glasova na parlamentarnim izborima) i ja radimo na projektu stavaranja Velike Albanije, iako čoveka nisam videla tri, četiri godine“, poručuje Rada Trajković.

Jablanović: ‘Izdajice’ zbog suprotnih stavova

Eptet „izdajnika“ dobija svako ko ne misli isto kao Srpska lista, kaže za Radio Slobodna Evropa srpski političar sa severa Kosova, lider Partije kosovskih Srba, Aleksandar Jablanović.

“Potpuna je glupost nazvati nekoga ‘izdajnikom’ samo zato što nema iste političke stavove kao vi. Mi ne želimo da naši politički stavovi budu nametnuti, mi smatramo Beograd prijateljskim gradom i smatramo da iz Beograda mogu da dođu i tonovi pomirenja i prihvatljive ideje za nas Srbe na Kosovu. Ali, ja lično tvrdim, da nisu sve ideje, koje dolaze iz Beograda servirane, dobre po nas“, rekao je Jablanović.

On konstantuje da je u srpskim sredinama na Kosovu sve manje slobode zbog autoritarne vlasti koju sprovodi Srpska lista po naređenju Aleksandra Vučića.

„Svedoci smo, to Srbi na Kosovu najbolje osećaju na svojoj koži, da je ta politika iz godine u godinu sve autoritarnija. Razlikuje se u mnogome i politika Beograda 2004. godine kada su se Srbi sa Kosova barem za nešto pitali, do ove situacije kada se Srbi ne pitaju apsolutno ni za šta”, navodi on.

Nojkić: Priština treba da ponudi srpske glasače

Poznavalac političkih prilika Ranđel Nojkić, koji je bio i poslanik u Skupštini Kosova, smatra da Srpska lista i zvanični Beograd imaju veliki uticaj na kosovske Srbe jer kosovske vlasti nisu pokazale veliko interesovanje za njih. To je, kaže Nojkić, omogućilo Beogradu da stvori finansijsku zavisnost i da preko Srpske liste realizuje svoju autoritarnu moć.

“Srbi su vezani za finansije iz Beograda a Srpska lista je ta koja sve informacije prenosi Beogradu. Dakle, Srbi su razumeli značaj Srpske liste i zato glasaju za nju”, rekao je Nojkić.

Dodaje da na Kosovu mali broj Srba ne zavisi od finansija iz Beograda ali napominje da postoje načini na koje bi Srbi mogli da se uvere da postoje i druge političke opcije, koje bi štitile njihove interese.

On takođe za apsolutnu vlast Srpske liste krivi međunarodnu zajednicu i kosovske institucije jer nisu pomogli srpskim političarima, dok građani nisu imali materijalnu i socijalnu pomoć.

“Tada su ti Srbi dobijali ne tako mali broj glasova. Prema tome, o tom problemu treba da razmišlja Priština i kako da priđe glasačima koji ne misle onako kako misli Srpska lista”, zaključuje Nojkić.

(Radio Slobodna Evropa)