Transparensi: Kosovo nije postiglo napredak u borbi protiv korupcije

U svom godišnjem izvještaju o Svjetskom indeksu percepcije korupcije organizacija Transparency International, između ostalog navodi, da Kosovo nije postiglo napredak u borbi protiv korupcije, prenosi Reporteri.

Prema tom izvještaju, dvije trećine zemalja je ili ostalo na istom mjestu ili je na nižem mjestu u borbi protiv korupcije. Albanija i Kosovo imale su 36 bodova u sistemu izračunavanja indeksa, gdje 100 bodova znači da nema korupcije i nula, najveća korupcija.

Korupcija je i dalje glavni problem u Albaniji i na Kosovu, kočeći demokratski napredak i suzbijajući težnju građana za boljim životom, navodi Transparency International.

U poređenju sa prošlom godinom, Albanija ima još jedan bod, dok Kosovo nije promenilo broj bodova, ali su obje zemlje u grupi zemalja sa visokom korupcijom i bez napretka u borbi protiv nje.

Albanija je za dva mjesta viša nego prošle godine, dok je Kosovo za tri mjesta niže.

“Naša metodologija više naglašava rezultate zemalja, dok su rangiranja uvijek relativna i zavise od učinka drugih zemalja,” rekla je Lidija Prokić, regionalni savjetnik pomenute organizacije za Evropu i centralnu Aziju, za VOA.

Prokić kaže da zastoj na ovom nivou postoje skoro deceniju i pokazuju nedostatke u oblasti vladavine prava.

“Bez ove funkcionalne vladavine prava institucije nisu u stanju da efikasno rade i procesuiraju korupciju“, rekla je ona.

Prokić takođe kaže da ono što utiče na nedostatak poboljšanja jeste politički uticaj na pravosudni sistem, nedostatak kapaciteta institucija i nedostatak nezavisnosti pravosudnih institucija uglavnom za procesuiranje slučajeva korupcije.

Kaže da ove pojave vidi i u Albaniji i na Kosovu, kao i tendenciju nedostatka transparentnosti kada su u pitanju javne nabavke.

“Ne govorim samo o procesu nabavki kada se tenderi raspisuju već se ovo odnosi i na upravljanje javnim ugovorima. Veoma je važno da se to radi na transparentan način i da obezbjedimo da tim ugovorima nemaju pristup samo kompanije koje su bliske donosiocima odluka u državnim institucijama“, rekla je ona.

Jedan od aspekata koji je Transparency International analizirao za 2020. godinu je veza između kršenja demokratskih standarda u odgovoru na Covid-19 i nivoa korupcije u zemlji. Što je veća korupcija, veći su i prekršaji.

Zajedničke karakteristike i izazovi u regionu

Bosna i Hercegovina je pretrpela pad od sedam bodova od 2012. godine, što je zabrinjavajući slučaj u regiji. Srbija je takođe pala za četiri boda.

Ali to ne znači da su oni mnogo gori od drugih zemalja. Čak i sa ovim smanjenjem, Srbija ima 38 bodova, dva boda više od Albanije i Kosova, dok Bosna i Hercegovina ima 35 bodova, bod manje od Albanije i Kosova, pa je statistički gotovo isti nivo. Sjeverna Makedonija takođe ima 35 bodova.

Ali postepeni pad ili stagnacija na Zapadnom Balkanu ima posledice koje prevazilaze apstrakciju demokratskih normi.

„Kada građani ne vide poboljšanje u borbi protiv korupcije, ne vide izglede za svoju budućnost. I nažalost, zemlje regiona su takođe među zemljama sa najvećim odlivom mozgova na globalnom nivou“, kaže Prokić.

Institucije moraju da postanu efikasnije da bi građani postali optimističniji, kaže ona.

Druga tačka koju Prokić naglašava je jaz između usvajanja zakonodavnog okvira i njegove primjene. Čak kaže da se taj jaz ogleda u godišnjem indeksu Transparency International.

(Reporteri, Kosovo online)