Seferi Vejdin – Goro, sama parosana, bez insana ostajena…

Poštovani čitaoci i pratioci portala Radio Gore, ponovo vam donosimo stihove Vejdina Seferija, stihove koji nose toplinu uspomena i zavičaja i čežnju koja nas uvijek vraća topraku.

Kao što su prethodne pjesme probudile ponos, ljubav i čežnju prema našoj Gori i našim bliskima, tako i ove nove donose svjež dah osjećaja, a autor Vejdin još jednom potvrđuju da je naš toprak neiscrpna riznica osjećaja.

AMANET

Goro, memlječet naš…
Goro, sama parosana, bez insana ostajena.

Nekoga beše povna so ljica nasmijane,
so deca i dejke promenete,
so deljikanljije razigrane,
so mlados i meraci promenete.

Ljika ti beše druga.

Goro naša parosana,
vo srca i duše naše, so sebe zemena,
vo tuđina onesena,
ka verem za nas vrzana…

Verem težok ka amanet,
težok ka nekogašne lafoi,
ostavane od naše babovci.

Amanet težok ostavan,
so gajljina, Goro, boraven,
vo skutoj na lambe decam kažuan.

Amanet vo knige pišuan,
vo mlogo pesme ispuan,
za gurbet i za pečalba.

“Na gurbet će idujete,
doma vo Gora da se vraćate,
počesto da doiđate,
roditelji da sajdisujete,
Gora da ne ga zabrajte!”

Seferi Vejdin

BOLJES

Boljen som…
Me bolji duša; Duša od putoi utepana, i od torbe okinata.
So d'ga od doma trnata,
so ruka bratova pomiluana.

Me bolji duša izgorena,
od lafoi teške bratove,
ka odžin kamen teške goljeme,
od postelja negova rečene…

“Će ideš lji, će me ostavaš?”

Boljen som…
Me boljet s'vze roditeljske,
sve zadihanice materine,
i noćoj nejzine nespane,
so um ka biduala ke mene.

Boljen som…
Me bolji srce našinsko,
od sestre svuje odvojeno;
Sestre bez arka ostajene,
sestre so d'ga porastene.

Boljen som…
Boljes oja ne se lječi,
će go nosim du den eseljin,
na taja dunja sve dur ne preseljim.

Seferi Vejdin