Za Antenu M piše: Bojana Vatić
.
Na današnji dan Karadžićeve paravojne formacije SDS-a i Miloševiceva JNA počele su granatiranje Sarajeva, a prve granate na prigradska naselja ispaljene su sa srpskih položaja. Grad su nadletali borbeni avioni, ubijeno je 11.500 nenaoružanih ljudi, od toga 1.600 djece.
Sarajevo je od 5. Aprila bilo pod opsadom.
Dan koji će prećutati svi srpski ratni zločinci, učesnici u ratu koji su svojevoljno pristali na zlo, na propagandu na naređenja Vrhovnog komadanta, zločinca Slobodana Miloševića. Svi ratni profiteri, svi velikosprski nacionalisti, istaknuti akademici, svojom ideologijom doprineli su stvaranju klime za prolivanje krvi u svojoj zemlji, na svom tlu. Svi ti popovi koji su ratove blagosiljali, lopovi koji su se bogatili na tuđoj nesreći, svi arkani, mladići, karadžići svi fašisti i ratni zločinci, oni koji danas rehabilituju zločinacku velikosrpsku politiku i oni koji je ne osuđuju.
Četiri godine opsade jednog grada.
Četiri godine bez struje i vode.
Četiri godine jecaja, plača i krvi.
Četiri godine beznađa i bespomoći.
Četiri godine u zemlji “krvi i meda”.
Ljudi koji su trebalo da budu ubijeni.
Ljudi koji su trebalo da bidu na smrt preplašeni.
Svakog dana.
Svakog jutra.
Svake noći.
Ovim ljudima nisu dali miran san.
Ovi ljudi su budni spavali.
Ta granata ispaljena je iz Beograda 1992.
Ta granata ispaljena je prije Oluje u Hrvatskoj.
Ta granata ispaljena je prije NATO bombardovanja Srbije.
Tu granatu i sve naredne ispalila je vojska Republike Srpske potpomognuta formacijama iz Srbije.
Četiri godine, bez prestanka imala je samo jedan cilj-SRAVNITI GRAD.
Ovo posvećujem svim ljudima koji nisu imali gdke da odu. Onim ljudima koji nisu pobjegli u Srbiju i potom postali najveći nacionalisti. Velikosrpski nacionalisti.
Ovo je posvećeno Sarajlijama. Bosni. Jugoslovenima. Onima koji su ostali. Onima koji drugi dom nisu imali. Oni koji nisu izdali svoj grad svoje komšije, svoje prijatelje. Onima koji su mozda i otisli negdje daleko ali koji će nositi taj bol sa sobom.
Onima koji su izgubili živote u svom gradu!
U gradu ljubavi. U gradu Olimpijskih igara.
U gradu bratstva jedinstva, Kemala Montena, Olge Sučić, Suade Dilberović…
Ovo je posveceno mojim vršnjacima, djeci, omladini. Svima koji su izgubili svoje živote u besmislenom bratoubilačkom ratu.
Naša je obaveza da kažemo istinu.
Krivica je individualna, odgovornost je kolektivna.
Vi koji ste učestovali, vi koji rehabilitujete zločince danas, vi koji vodite jeftinu propagandu predstavljajući nam dželate za žrtve, vi ste dužni da o tome govorite, vi ste krivi sto o tome cutite. Ko se sa zločinima nije suočio, spreman je i da ih ponovi.
Sarajevo se ne sme nikad zaboraviti. Nikome se ne ponovilo.
NE u moje ime!
