Džulijeta Muškoljaj, bivša sutkinja Ustavnog suda Kosova u izjavi za RSE navodi da zagarantovana mjesta koja pripadaju nevećinskim zajednicama, bez poštovanja autentičnosti glasanja, „ne samo da gube svoje značenje, već postaju ozbiljna prepreka funkcionisanju demokratije uopšte“.
“Možete zamisliti do kakve devijacije ustavnog sistema može doći ukoliko se, osim 10 zagarantovanih mjesta za srpsku zajednicu čiju je volju u potpunosti zloupotrebio Vučić (Aleksandar, predsjednik Srbije), sada još 10 zagarantovanih mjesta ostalih zajednica uzurpiraju Vučićevim satelitima“, navodi ona.
Fljorent Spahija iz Demokratskog instituta Kosova navodi da, ukoliko određeni politički subjekat koji predstavlja nevećinsku zajednicu dobije glasove druge zajednice, ti glasovi jesu važeći. Dodaje, međutim, da to važi ukoliko su dobijeni slobodnom voljom građana sve dok se drugarčije ne dokaže, i to pred sudom pravosnažnom odlukom.
Spahija navodi da u konkretnom slučaju mora da deluje država i uspostavi standard onako kako je on propisan u Skupšitni. Kako kaže, Ustav nalaže da zajednice predstavljaju partije koje dolaze iz redova zajednica i dobijaju njihove glasove.
“Ukoliko se to tako ne desi, onda smatram da su glasovi zakonski za bilo koju partiju koja nije dobila glasove svoje zajednice, ali ti glasovi moraju da pređu izborni prag od 5 odsto i da se uračunaju među onih 100% za kojima teže albanske partije“, navodi Spahija.
Spahija dodaje da rizik po političku stabilnost proizlazi iz toga što se stvaraju uslovi za presedan, koji opisuje kao „opasan“:
“Ukoliko ovo prođe, onda to može biti opasan presedan i za ostale zajednice, jer može se desiti da se njihov glas uopšte ne čuje, ali i za samu srpsku zajednicu kao najveću zajednicu koja, može se desiti, više ne bude predstavljena. Na istu kartu može da igra i albanska zajednica. Da odredi pojedine ličnosti (iz srpske zajednice) za koje će onda glasati albanska zajednica i uzeti mandate srpske zajednice, ili većinu mandata, koji su Albancima potrebni za bilo kakve ustavne ili zakonske izmjene. Ahtisarijev plan, ali i sam Ustav zahtjeva da postoji efektivno predstalvjanje samih zajednica. A ne da se ide korak napred i da jedna zajednica glasa i odluči za drugu zajednicu ili za predstavnike druge zajednice“, navodi Spahija.
Premijer Kosova na dužnosti Avdulah (Avdullah) Hoti je u izjavi za kosovske medije rekao da odgovarajuće institucije, domaće i strane, treba da tretiraju ovo pitanje. Prema njemu, predstavljanje nevećinskih zajednica treba da bude izabrano od odgovarajuće zajednice bez ikakvog mješanja, dok, kako je dodao, „jasno je da je na ovim izborima bilo mješanja“, navodeći da je to neprihvatljivo i u suprotnosti sa duhom Ustava.
Šta kaže Ustav
Na osnovu Ustava u Skupštini Kosova, 20 od 120 mandata je garantovano za predstavnike zajednica koje nisu većina na Kosovu.
Tih 20 mesta se dodeljuju političkim subjektima koji predstavljaju zajednice, u skladu sa ukupnim brojem važećih glasova koje je osvojio svaki politički subjekt.
Na osnovu Zakona o izborima, svaki politički subjekat u svom zahtevu naglašava da li želi da učestvuje na izborima za neko od mesta rezervisanih za predstavnike zajednica.
Komentari su isključeni