Kosovo u problemu sa odlaganjem smeća i deponijama

Prepune deponije, pomešani otpad, zagađenje tla i vode zbog ilegalnog odlaganja smeća, uobičajena su pojava na Kosovu, u Albaniji i Crnoj Gori. Njih je nedavno međunarodna organizacija “Lloyd's Register Foundation”, sa sedištem u Londonu, rangirala među prvih deset u svetu po neuspehu u sortiranju otpada po poreklu, daleko ispod standarda EU, prenosi RSE.

Otpad iz šest gradova na Kosovu

Izgrađena 2006. godine bez adekvatnih standarda, na deponiji Miraš se odlaže otpad iz najmanje šest gradova na Kosovu, ukupno oko 160.000 tona godišnje.

Prema posljednjem izvještaju Javnog preduzeća za upravljanje deponijama (KMDK) iz 2022. godine, ova deponija predstavlja “stalni rizik po životnu sredinu, pretnju državnoj imovini, ali je najveća opasnost potencijalni rizik za ljudsko zdravlje i gubitak života u takvom okruženju”.

Evropska unija je više puta pozivala Kosovo da zatvori i hitno rehabilituje deponiju zbog njenog “negativnog uticaja na životnu sredinu”.

Deponija je smeštena u bivšoj jami za kogeneraciju, ispod obližnjeg jezera, zbog čega je povremeno plavila.

“Problem sa otpadnim vodama na ovoj deponiji je van kontrole već mnogo godina jer je punkt za prikupljanje bio poplavljen”, rekao je Dardan Veljija, direktor KMDK-a.

“To je trebalo da bude rešeno na vrijeme, što nije učinjeno, i evo nas… Bilo je nedostatka investicija, dugoročne loše uprave (upravljanje otpadom) i neadekvatnog planiranja u tom području.”

Još jedan problem je, dodaje on, otpuštanje neobrađenih gasova, što predstavlja opasnost za izbijanje požara.

U godišnjem izvještaju KMDK-a se takođe izražava zabrinutost da bi deponija mogla da zagađuje podzemne vode u okolnim selima. Ipak, vremenski okvir za zatvaranje deponije nije napravio ni KMDK ni Vlada Kosova.

“Sve dok nema novog kapaciteta (za deponiju), praktično je nemoguće zatvoriti je”, dodao je Veljija.

Napomenuo je da su planirane hitne intervencije na deponiji Miraš, dok se, najverovatnije naredne godine, ne počne sa izgradnjom nove uz pomoć EU i nemačke vlade.

Njemačka razvojna banka (KFW) je za Radio Slobodna Evropa navela da istražuje alternativne lokacije za deponije kako bi se “smanjilo opterećenje na deponiji Miraš”, iako ona nije direktno uključena u investicione planove.

Većinu od sedam drugih deponija na Kosovu takođe treba zatvoriti ili proširiti zbog preopterećenja kapaciteta.

Agencija za zaštitu životne sredine Kosova navodi ih kao neke od “primarnih izvora zagađenja tla”.

Tahir Krasnići, istraživač Centra za obrazovanje i razvoj u oblasti zaštite životne sredine (CEDE) na Kosovu, kao jedan od najvećih problema u upravljanju otpadom izdvaja to što se smeće ne sortira, već se zajedno odlaže na deponije i potom prekriva zemljom.

“Ne postoji model koji bi omogućio reciklažu ili ponovnu upotrebu otpada u tom linearnom sistemu”, navodi on.

Prema podacima Agencije za statistiku Kosova, samo pet odsto otpada se reciklira, uglavnom kroz privatne i neformalne sisteme.

Uprkos visokoj pokrivenosti uslugama prikupljanja otpada, ilegalno odlaganje i dalje postoji, pa tako ima 400 prijavljenih nelegalnih deponija širom Kosova.

Izvještaj “World Risk Poll” iz septembra 2024. godine, koji je sprovela “Lloyd's Register Foundation”, rangirao je Kosovo kao treću najgoru zemlju u svijetu po pitanju sortiranja smeća.

Na pitanje da li se vrši bilo kakva selekcija otpada prije odlaganja, 84 odsto ispitanika je odgovorilo negativno.

Samo su dve zemlje – Gabon i Obala Slonovače, bile lošije rangirane od Kosova. Albanija i Crna Gora su takođe među deset najgorih.