Kosovo još bez javnog zdravstvenog osiguranja

Iako je proces započet prije deceniju i po, stanovnicima Kosova još uvijek nije ponuđeno javno zdravstveno osiguranje. Čekanje bi moglo potrajati i duže, jer za realizaciju ovog projekta mora prvo da proradi zdravstveni informacioni sistem, piše RSE.

Besim Kodra, iz Kosovskog udruženja za prava pacijenata, kaže da bi u najboljem mogućem scenariju ovaj proces mogao da bude završen nakon pet godina. Navodi da je nedostatak zdravstvenog osiguranja kršenje prava pacijenata.

„U najoptimističnijoj mogućoj opciji, za zdravstveno osiguranje je potrebno pet godina. Prije početka zdravstvenog osiguranja treba da bude spisak usluga koje pruža zdravstvena ustanova. To je cjenovnik koji pokazuje koliko koštaju te usluge i mnoga druga pitanja koja nisu urađena“, kaže Kodra.

Istraživanje koje je sprovelo ovo udruženje pokazuje da oko 84 odsto pacijenata na Kosovu ima poteškoća u dobijanju zdravstvenih usluga zbog svoje materijalne situacije. Nedostatak zdravstvenog osiguranja, kaže Kodra, najviše pogađa socijalne slučajeve.

Prema njegovim riječima, kosovske institucije su zanemarile procese koji bi finalizirali zdravstveno osiguranje i njihova implementacija će trajati godinama. Čak i u ovogodišnjem Izvještaju o napretku koji je objavila Evropska komisija, navodi se da jedna trećina stanovništva Kosova ima ograničen pristup zdravstvenim uslugama.

„Zdravstvo ima ozbiljan problem. Uvođenje šeme univerzalnog zdravstvenog osiguranja je više puta odlagano, a građani i dalje plaćaju visoku cjenu“, navodi se u izveštaju.

Nedostatak osiguranja, prema Izvještaju o napretku, utiče na manji pristup osnovnim zdravstvenim uslugama za one u ugroženim situacijama, kao što su oni koji žive u siromaštvu, u ruralnim područjima i ljudi koji pripadaju zajednicama Roma, Aškalija i Egipćana.

Na Kosovu posluje veliki broj privatnih kompanija koje nude zdravstveno osiguranje zaposlenima, ali nema podataka o broju korisnika ovog tipa osiguranja.

Prvi put je Zakon o zdravstvenom osiguranju usvojen 2007. godine, ali tada nije stupio na snagu jer ga tadašnji šef Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK) Joakim Riker nije potpisao.

Nakon što je Kosovo proglasilo nezavisnost 2008. godine, vlade su godinama ignorisale ovaj zakon zbog, kako je rečeno, budžetskih implikacija. Tek 2014. godine Skupština Kosova je uspjela da usvoji novi Zakon o zdravstvenom osiguranju, ali ni ovaj zakon nije primenjen.

Sprovođenju ovog zakona bilo je predviđeno da prethodi period od šest mjeseci u kome će se naplaćivati premije (sredstva). Najavljeno je da će prikupljanje sredstava početi od 1. jula 2017. Tada je Vlada Kosova izdvojila 17 miliona evra, koji su potom povučeni da bi bili usmjereni na drugu destinaciju, odnosno za isplatu penzija za ratne veterane.

Međutim, prije nego što javno zdravstveno osiguranje na počne da radi, neophodno je da profunkcioniše zdravstveni informacioni sistem (ZIS). On generiše, sastavlja, analizira, komunicira i koristi podatke za javni i privatni zdravstveni sektor. Ministarstvo zdravlja je od 2011. godine pokušalo da započne implementaciju ovog sistema u tri faze, koje su bile predviđene da budu implementirane do 2020. godine. Međutim, ovaj sistem nije usvojen.

Ministar zdravlja Arben Vitia je na sjednici parlamenta 16. novembra, prilikom razmatranja Nacrta zakona o budžetu za 2024. godinu, rekao da je Zdravstveni informacioni sistem već počeo da funkcioniše.

“Budžet za opšti zdravstveni sistem za 2024. godinu iznosi 345 miliona evra”, rekao je ministar.

Prema podacima u Nacrtu zakona objavljenom za budžet za narednu godinu, Vlada Kosova izdvojila je oko sedam miliona evra za zdravstveni informacioni sistem za 2024. godinu. Ukupno je procjenjeno da cio projekat košta oko 47 miliona evra.

“Ovaj projekat predstavlja prvi korak za uspostavljanje zdravstvenog osiguranja. Decenijama je bilo neuspješnih pokušaja za ovaj projekat i rasipanja miliona evra jer nije bilo analize ovog sistema. U narednim godinama idemo ka zaokruživanju sistema zdravstvenog osiguranja”, rekao je Vitia.

Ministar je pojasnio da iz državnog budžeta neće biti izdvajana sredstva za zdravstveno osiguranje, već će se ta sredstva prikupljati iz prihoda svakog zaposlenog i poslodavca.

“Dakle, kada krene osiguranje, svaki radnik će deliti procenat od svoje plate, a svaki poslodavac će deliti procenat za svoje zaposlene“, objasnio je Vitia.

(RSE)