Idajet Muška: Na početak više som imaf merak za pišujene pesme nego za pujene

Ako se zborilo za Gora, za veselja, za haloji, za meraci, za astretlaci, a um ne ošof na nekua negova pesma, onda ne se kažualo i zborilo za naša Gora i nas. Ako negove pesme “Tuđina”, “Čideme, čideme”, “Zar nikoj ne zn'je”, “Otidoa mila nane”, i mlogo druge, ne vi navirilje oči pred da krenete na put vo tuđina, onda vije neste ošlje vo tuđina, već ste ošlje od tuđina. Ako se prajila nekua svadba, a ne se ispuala nijena negova pesma, onda taja svadba ne bila našinska. Ako tražite nekoj zabrajen laf i nigde ne možete da go najdete, potražitego vo nekua negova pesma, sigurno će go najdete. On je Idajet Muška, pevač, tekstopisac i kompozitor, čujek koj obelježif z'đne 30 i kusur godine so rad na polje kulture vo Gora i šire.
.
Idajet Muška roden je 1971. godina vo Restelica. Od 1991. godina živuje vo Dortmund, vo Nemačka. Za nego možeme da pišujeme redoji i redoji, ali negove dela najubavo kažujet koj je on. Dovoljno je da nabrojime nekoljko naslova od negove pesme i sve će vi bide jasno: Sevdalija, Dor som imaf merak ja, Arzo, Sve po pustina, Koljko noći zaminalje, Samo jena dakika, Jedina, Oro veselo, A si došof apap ti, Ja da imam taja sreća… Možeme da ideme do preko 50, će zastaname ovde, a za pojče idite na Youtube. Naša redakcija naprajila intervju so nego koj možete da go pročitate vo nastavak.
.
RG: Selam alejkum Ido.
.
Idajet: Alejkum selam.
.
RG: Kaži ni koga si počnaf da se baviš so muzika i od kede merak za muzika?
.
Idajet: Muzika počnala da me interesuje još ka dete. Potičem od muzička porodica, pa možda i tija uticalo i na mene. Prve prave koraci vo muzičke vode mi bilje negde 1985-86… Na početak više som imaf merak za pišujene pesme nego za pujene. Pujene ne mi bilo vo prf plan, čak nesom ni imaf namera da počnem so pujene, nego samo da pišujem pesme za postarogo brata Asana, koj bif pokraj Nailja isto mua inspiracija za muzika. 1986. som napišaf mua prva pesma “Air, air ne videf” kua ga snimaf Asan, a poslje imalje još i druge šo ga presnimalje. Pesma je i deneska poslje pojče od 35 godine goljem hit.
.
RG: Ka izgljedalje tvuje prve javne nastupi i ke bilje?
.
Idajet: 1989. godina, pred nova godina se pripremala nekua priredba vo školo za ater našem ljuđam kuje rabotalje vo stranstvo, pošto vo tija godine skoro sve gurbetđije doođalje vo selo za nova godina. Priredba ga pripremalo KUD “Sebuanče” kuje bilo formirano nekoljko godine ranije. Asan vo tija vreme ne bif prisuten vo selo, bif vo Hrvatska, a ja som imaf za nego nove pesme pripremene i som sakaf da on so tija pesme nastupi na taja priredba, ali pošto ne bif tuje som moraf ja provizorno da im ge pujem da bi ge uvežbalje so muzika. Uz tija vežbane nekuje članoji od Sebuanče primetilje da ja dobro i ge pujem, i mi predložilje da i ja nastupim na taja priredba ili mini koncert, šo som i prihvatif. Na sam nastup som otpuaf muje nove pesme “Allah, Allah šo ne odvoji” i “Kroz ljivađe zaminala ka košuta maljicava”. Na muje zadovoljstvo publika bila oduševljena, tražilje da ge ponovim. Toga som dobif i prve aplauzi, kuje da priznajem jako mi prijalje i mi dalje elan da nastavim.
Drugi nastup koj mi ostanaf zauvek vo sećanje i so koj som bif od šira masa prihvaćen kao pevač bilo za 6. maj 1990. godina. Taja godina se zadesilo da Bajram i Đurđevden bidet vo isti den. Nakon šo Parko Bejtula otpuaf pesma “Đurđevden je, Đurđevden je” ja som nastupif odma poslje nego so pesma “Bajram den” i som dobif ogromen aplauz od publika.

Treći nastup koj isto mlogo će se spomina bif vo Rečane, vo dom kulture koj bif do z'đno mesto ispunet, a ka sme iljezlje nadvor imalje još nekoljko puta više ljuđi kuje ne moglje da vljezet jer nemalo toljko mesto, ali slušalje nadvor, pošto se čulo i nadvor po malo.
Poslje krenalje nastupi povodom razne povodi, na svadbe, suneti, veridbe, praćane vo tija vreme vo vojska. Sme nastupalje vo Gora, Župa, Kosovo, pa do evropske gradoji kede živujet naše ljuđi.
.
RG: Vo svuje tekstoji si uvrstif gotovo sve naše reči, stare lakrdije, lafoji, radosi, pišanice, haloji, kompletne tvuje albumi se možeme da rečeme naš rečnik. Od kede doođalje toljkava inspiracija i motivacija?
.
Idajet: Inspiracija mi doođala neočekivano, a motivacija uvek som imaf, i deneska imam. Za motivacija uvek se vrzuala mua inspiracija i som prajif spoj so cilj da tija šo će uradim bide dobro, da publika bide zadovoljna. A stare lafoji, neje tija slučajno, ja i nastojim da koristim postare lafoi vo pesme, i se trudim da šo više takve reči se najdet vo muje pesme. Jeno mislim da pesmi i davaje pogoljem kvalitet, drugo take naše stare lafoji će se začuaje, i pomlade će naučet nekoj laf, a ako ne go razbiraje će prašaje nekogo, če im prevede. Som zatekof dosta postare ljuđi šo tija lafoji ge zborilje i ge koristilje svakodnevno, nažalost mlogo se zabrajene, ali svakoj jezik se menuje pa i ke nas neje drukurnek.
.
RG: Imaš goljeme hitoji kuje se slušaje vo Gora, Župa, Podgora, Makedonija, Albanija, Bugarska… Kua pesma najviše te namučila da ga snimiš?
.
Idajet: Da otpujem pesma nesom imaf nikoga nekoj problem, problemi bilje više tehničke prirode. Ka som radif moj prf album snimane bilo sve direktno, znači sve se snimalo zajeno, dve tambure, tarabuka, dajrije i pujene, i ako nekoj pogreši onda se idalo sve od ponovo, take da bilo naporno, a ja som bif dosta precizen pa som ge umoruaf malo pojče, alji na kraj tija se isplatilo jer toja album bif jeden od najkvalitetnije snimene albumi vo tija vreme, iako sme koristilje amaterska oprema. Do toga se snimalo na običen magnetofon vo soba, pritisni rec i puj, a ja sefte som snimaf sve instrumenti i vokal uključene preko mikseta direktno vo magnetofon. Imalje i toga studija alji vo tija vreme tamo snimalje samo posebno povlašćene, ja i muje braća nesme pripadalje vo tija. Ama ka šo v'rvilo vreme i mije sme se usavršavalje i tehnički i muzički. Deneska imame svuje studio so profesionalna oprema.

Se radi nešto (Ido vo studio)

RG: Pečalbarske i gurbetđijske pesme si ge doživef na svua koža, mlad si ošof vo Nemačka. Da lji vo tija pesme nostalgija i žalj za Gora imalje uticaj da pesme bidet emocianalno i od duša otpuane?
.
Idajet: Pred da idem vo Nemačka so svuje 15 godine som ošof vo Hrvatska, na hrvatsko primorje, kede som idaf vo srednja škola od ‘85. do ‘89. godina, i već toga som osetif šo znači odvojen od svoj kraj, mada i vo Hrvatska bilo jeno dobro vreme kuje imalo svuje ubajine. Još toga som pokušuaf da svuje osećanja ge prenesem vo pesma, ka na primer “Ljetni golupče belo” jer vo tija vreme nemalje Viberi, Wathsapi pa da se napiša poruka, moralo golupče da nosi selami, pa makar i vo mašta.

Ido 1987. godina

Ne samo gurbetđijske pesme, nego i mlogo druge pesme opišujet muje doživljaji, muje osećanja, ilji od ljuđi od okružene šo som primetif da im se događa, alji i sama naša okolina šo nosi so vreme. Rodene sme vo takof kraj kede je gurbet miraz od babeta, a bećar i dejka šo se sakalje često nese zelje, take da naše teške dertoji i haloji jedino vo pesma možet da se iskažet. Na druga strana me inspiriše naša preljična priroda, pa nastojim vo svakua pesma da uvrstim nekoj motiv od naša priroda, kajnaci, ljivade, planine, svećina… .

Ido na uspon od karijera 1991. godina (Vo pozadina Bejtula Parko i Asan Muška)

RG: Kua je razlika između nekoga i sega, šo misliš za naše pesme deneska i za pomlade pevači?
.
Idajet: Svakuje vreme imalo svuje pevači i pevačice. Ako ideme malo podaljeko vo zaminato vreme imalje mlogo pesme vo žensko ljice, najverovatnije žene i ge pišualje, ka na primer “Vrbice”, “Vrnajčica”, “Kurtence”, “Esatova”… . Oni vo tija pesme opišujet događaji od tija vreme, a nam možet da ni poslužet ka istoriska čitanka, jer nekoga priča za jena osoba kažuje za cela okolina, način ka se živualo, astretlak, meraci… Imame i goljem broj pesme vo muško ljice kuje opišujet nekuje događaji, ka na primer “Solunsko polje”, “Jusufova”, “Kandilj kučka, “Samo jeno”… Sve ovja pesme opišualje tija vremina, i jako se dragocene za svi nas. Nažalost vo naša opština nema nekua ustanova da radi na tija da se ovja blago začuva. Tija radet i se trudet koljko možet isključivo naše umetnici bez bilo čija podrška. Nekuje naše ljuđi mlogo pogoljema pažna pridavaje nekujemu strancu ako otpuje ili snimi naša stara goranska pesma negolji našem izvođačam ka snimaje. Ovde ne misljim na mene, jer ja do sega som snimaf isključivo samo svuje pesme, ilji pesme šo bilje za mene napišane od druge autori, mada stare goranske rado ge slušam i na nastupi i sam ge izvodim, a posebno tija šo mi lježet. Drugi deo od vaše prašane “za segasne pevači”. I vo ovja vreme imaje jako dobre pevači, međutim vo segašno vreme pujene je rabota, znači pujene postanalo zanajet so koj se zarađujet pare, take da se dosta fokusirane na komercijalne pesme, i onda pesma traje godina-dve.

Omot od album 1992. godina

RG: Dosta tvuje pesme, odnosno tvuje tekstoji ge prepualje nekuje pevači. A tražet dozvola i šo misliš za kako go nekuje vikaje “cover”?
.
Idajet: Vrlo retko tražet dozvola, čak i stramežljivo se objavuje koj je autor. Nekuje čak otišlje toljko daljeko da napišalje da je tija original, valjda misljilje da insan ima kratok pamet. Nekuje druge vo deklaracija pesme će naredet sve, i koj puaf, koj svirif, koj tupaf, koj snimaf, a koj napišaf tekst namerno se izostavlja. Neje skrišno da so naše pesme goljeme pare zarađujet, barem hak neka ne ni jadet makar formalno, nekago da ni plaćaje za korišćene naš materijal. Da ga nazujem “coveromanija” naprajila da mlogo pesme šo se već goljeme hitoji se snimaje ka “cover”. Ne smatram da je lošo, dobro je da im posluži kao odskočna daska, alji ipak bi trebalo malo i da osvežet muzička scena so svua kreacija, so svuje radoji. Često i greške prajet vo samo izvođene, tekst se izvodi so greške, pa čak i lapsuzi prajet. Pored šo se snimaje coveri, ima još jena stvar, na mostra od pesme šo se hitoji se prajet još nekoljko pesme, da ge rečem falsifikati, ka na primer na pesma Oro veselo imaje sega još deset pesme so ista tema i sadržaj samo malo izmenate reći i redosled reči. Zatim pesma Asan bekrija je isto take zloupotrebena i još mlogo druge. Ipak šo je original se prepozina. Svakua pesma dor se pišuje autor vo na iznosi dl'boke osećanja, za svakoj reč zn'je zaš je tuje, pa zatija najbolje ispanuje ka će ga snimi toja šo ga napišaf, on ne i menuje ništo. Rima je bitna, ali neje od suštinski značaj.
.
RG: Ako bi si sam biraf svoj hit, kua pesma bi bila?
.
Idajet: Na ovja pitane bi mogof da ti odgovorim so poznata floskula “sve mi se milje” hehe. Da bidem poprecizen i poiskren, sve pesme šo dobilje visoka ocena od publika mi se pomilje, jer ako ne ge prihvati publika i da mi se najmilje zbog razočarenje će mi oladet i mene.
.
RG: A slusaš svuje pesme i ka ge dozivljavaš, a ti vraćaje vreme?
.
Idajet: Kako ne, ge slušam. Nekoga i se nerviram jer uvek može poubavo, od greške učim. Često puti ka ge slušam me vračaje na događaji i anegdote, jer svakua pesma ima svua istorija.
.
RG: Pored šo pišuješ za sebe, za kogo si pišuaf još pesme?
.
Idajet: Pišujem najviše za sebe, a na drugo mesto je moj brat Asan. Za nego som napišaf dosta pesme kuje postanalje goljeme hitoji, ka na primer: “Ja som takof merakljija, “Torba mi spremaje”, “Šo ste tužne bre drugari” i druge.
.
RG: A ima rivalstvo među vas braća i koj ti je najgoljem rival?
.
Idajet: Rivalstvo vo pujene među nas braća nema, svakoj ima svoj stil. Najgoljem rival mi je brat Murat koj ima strašen dar za pišujene. Najviše sme se takmičilje so nego koj će napiša poubaf tekst. Ustvari tija neje samo takmičenje nego često i pomoć jen drugomu, take da dor ne iljeze pesma vo javnost jen drugomu prajime jena vrsta analiza, a nekoga i korekcija.
.
RG: Ka doživljavaš komentari kede se velji neje tvua muzika?
.
Idajet: Nikoga i nesom krif da se muzike i melodije nekuje, ne sve, kuje već postojet, alji i tuje trebe da bideš majstor pa da odbereš šo će se prihvati i vo naš kraj, jer melodije imaje na miljioni. Mada i vo stare vremena našem pesmem često podloga im bilje stare turske, albanske, makedonske pesme ili sevdalinke. Uglavnom toja orijentani stil se vrtif i se vrti ke svi na ovja prostori. Naše instrumetnti se donesene od Turkija. Tambura, šargija, tupan, svirla i sve je otodo, zatija neje čudno šo mije imame poseben osećaj i deneska na toja melos.
.
RG: Vaše autorske prava od pesme se zaštićene, imate kniga so vaše pesme od 1982-2014. A nameravate take i na internet da učinite?
.
Idajet: Vo Kosovo se zaštićene, i neje mučno nekoj i da bide kažnjen zbog kršenje autorske prava, mada još nesme potegnalje tija pitanje, dok na internet je malo po problematično. Sama činjenica da svetske zvezde imaje toja problem, bilo muzika ili film da je vo pitanje, da adekvatno zaštitet od piratetija, za nas je još poteško, nam ni je zasega dovoljno da se naš rad barem naznači, da ne se prešutkuje.
.
RG: A ste imalje nekua podrška od strana naše lokalne i centralne institucije?
.
Idajet: Odgovor na ovja pitanje je vrlo kratok i jednostaven, minimalna podrška, skoro pa nikakva. Nemala nekua podrška kua bi bila vredna da se spomne, jer da sme imalje podrška sigurno bi se videlo. Na druga strana dosta sme imalje podvale, podmetane noga, nepriznavane, izbegavane i od strane nekuje institucije i od strane pojedinci kuje bilje na takve funkcije kede bilje dužne da se brinet za kultura.
.
RG: Ovja ljeto svuje fanoji si izraduaf so pesma “Ajde vrati glava”. Zn'me da retko si snimaf stare pesme, zaš si se odlučif za stara pesma?
.
Idajet: Tačno po prvi put snimam izvorna goranska pesma. Osećam da mi lježi ovaja pesma, i zatija som ga snimaf, možda vo budućnost će ima i druga nekua. Druga stvar u vezi pesma “Ajde vrati glava” bila da konačno nekoj ga snimi vo originalna verzija. Što se tiče tekst, postojet nekuje snimci kuje dosta iskačet od originalna verzija. Ipak prioritet stavam na nove pesme, još uvek osećam da imam inspiracija, snaga i volja, pa dok je take da iskoristim još nekuje vreme.
.
RG: Vo Gora doođaš najmalo dva puta godišno, obavezno vo maj i vo ljeto koga svakiden puješ, a osećaš umor?
.
Idajet: Uvek ka je Gora p'vna so narod toga imaje i potrebe za muzičke nastupi, pa nastojim da bidem prisuten uz svoj narod i svua publika. Vo maj som tuje, pujem nekoljko dena, a 8. maja na Košće i 10. maja vo Restelica obavezno. Tija dve manifestacije za mene imaje podjednako značenje i obedve se bitne za naša omladina kua koristi prilika da se sobere na jeno mesto radi upoznavane. Takođe i se čua goranska tradicionalna nošnja pogotovo ke dejke, jer toga imaje prilika da se promenet vo ruho našečko.

Braća Muška Košće 2022. godina

Umor nekoga i se oseća, alji više fizički umor nego umor od pujene. Svaki den na muzika 6-7 saati, ne spijene, montaža, demontaža razglas, sve tija umoruje, alji dobra atmosvera i vesela publika delujet ka doping, pa take i umor proođa.

Vo memlječet

RG: Vaše pesme, pesme od Braća Muška i pored šo nemalje i nemaje nekua televizijska i medijska reklama, ipak dospelje vo više države, kede se slušaje, snimaje i izvodet uživo. Evo najnov primer poznata makedonska zvezda Suzana Gavazova puje pesma Arzo dejko mori. Kaži ni nešto oko ovja?
.
Idajet: Pa nažalost tija je take, mije nesme imalje nikoga nekua posebna publikacija od strane TV kuće na Kosovo, osim par novogodišnje priredbe ništo više, čak ja lično ni toljko nesom imaf prilika. Alji ipak nešto šo je ubavo poljeka alji sigurno stigina nadaljeko. Naravno da mi je drago šo jena takva zvezda poput Suzana izvodi mua pesma, tija je samo još jeden dokaz da muje pesme nešto vredet, i da imaje kvalitet.
.
RG: Za kraj malo da skreneme od muzika, kaži ni ka provodiš slobodno vreme?
.
Idajet: Pa ka svi i ja, kuća, rabota, džamija, familija, društvo. Ovde vo deo kede živim vo Nemačka priroda neje ka vo Gora, slabo me privlači da šetam. Imam i nekuje hobiji van muzika. Vo slobodno vreme često gledam istorijske i pustolovne filmoi i serije, sport vrlo slabo. Ga terame nekako.
.
RG: Ido za nas intervju so tebe bif ka obaveza, smatrame da sme kao medij od Gora bilje dužne da našem čitaocam priuštime jeden muhabet so jeno od najgoljeme imena na naša muzička scena. Za kraj fala za muhabet i vreme kuje si odvojif.
.
Idajet: Vreme šo go dvojime za Gora, bez obzira da lji je pesma, događaj, medij, muhabet, ilji bilo šo drugo, neje uzalud potrošeno. Mi bilo drago i mene da prajim muhabet so vas, fala i vam i selam vašem čitaocam i slušaocam.