Ekonomisti: Vizna liberalizacija uticala na pad privrede, najviše pogođeno ugostiteljstvo

Nakon vizne liberalizacije 1. januara kafići i restorani na Kosovu sve su prazniji, promet sve manji, a ekonomisti očekuju da će odlazak građana u inostranstvo najviše da se odrazi u ugostiteljskom sektoru, piše Nacional.

Biznismen i vlasnik kompanije “Meka Halal Food” Burim Piraj rekao je da je priliv kosovskih turista u zemlјe Evropske unije uticao na pad maloprodaje, kao i na pad posla u gastronomskom sektoru.

„Protok turista sa Kosova u Evropu utiče na privredu Kosova, a dolazi do smanjenja maloprodaje, kao i smanjenja rada ugostiteljstva uopšte”, rekao je Piraj.

On je objasnio da potrošnja građana u zemljama EU ograničava njihovu potrošnju na Kosovu, jer za te odlaske porodicama je potreban veći budžet što, ističe, dovodi do ušteda i ograničavanja potrošnje u zemlji.

„Od kraja rata 1999. godine, najatraktivnija zemlјa za turizam bila je Albanija i donekle Turska. Međutim, nakon liberalizacije viza sa EU dolazi do priliva posjeta Kosovara EU, a ta potrošnja u EU nije kao u Albaniji i Turskoj, a za porodičan budžet nakon trošenja sredstava u tim zemljama dolazi štednja i ograničenje potrošnje kod kuće”, navodi Pitaj.

Zbog toga on izražava zabrinutost za budućnost ekonomije.

“Naša privreda nema moć da se lako nosi sa potrošnjom u inostranstvu, ali se nadamo da ćemo imati pozitivne pomake u privredi, koji po mom mišlјenju nisu na pravom nivou, kako treba Kosovu, da bi dostigla ekonomske razmjere drugih zemalјa koje ga okružuju i Evropske unije”, rekao je Piraj.

Profesor ekonomije Baškim Mustafa je u razgovoru za Nacional objasnio ekonomski uticaj odlaska građana u inostranstvo.

Mustafa je rekao da to direktno utiče na privrednu aktivnost privrednih subjekata, prije svega gastronomskih, jer će građani svoj novac trošiti u inostranstvu.

„Liberalizacija viza je dodatna prilika za građane i primećeno je da su je u dva mjeseca ove godine iskoristili za putovanja i posjete inostranstvu. Naravno, u sektorima ugostiteljstva primećen je pad prometa i to direktno utiče na privrednu aktivnost. Kompanije koje imaju informaciju da su pre izvesnog vremena morale da preduzmu preventivne mjere kako bi prevazišle ovaj izazov”, navodi Mustava.

On smatra da će se ovakav trend nastaviti tokom cijele godine i da će, sagledavajući ekonomsku situaciju u zemlјi, inflaciju i nedostatak “adekvatnih ekonomskih mjera” vlade, situaciju dodatno otežati.

„Taj trend će se nastaviti tokom cele godine, a ušteđena sredstva građana će svakako biti utrošena na putne troškove i posjete van Kosova. Uprkos tome, naša privreda je naišla na izazove sa mnoštvom ekonomskih i društvenih faktora. Sa sadašnjom visokom stopom inflacije, sa visokim porastom kamata, kupovna moć će još više pasti. Sve ovo, kada tome dodamo i nedostatak adekvatne ekonomske politike vlade, to će dodatno otežati privrednu aktivnost“, naglasio je on.

Predsjednik Udruženja ugostitelja Petrit Kolokoći nije odgovorio na pitanja Nacionala da li su primetili manji obim posla u ugostiteljskom sektoru.

Nacional se bavi i brojem građana koji su napustili Kosovo nakon vizne liberalizacije. Prema podacima Međunarodnog aerodroma Priština „Adem Jašari“, broj putnika posle liberalizacije viza je veoma visok.

Portparolka ANP-a “Adem Jašari” Valentina Gara saopštila je za Nacional da je u decembru 2023. godine u inostranstvo otputovalo 266.498 putnika, dok je u januaru, nakon liberalizacije viza, otputovalo 287.205 putnika ili prema njenim riječima, 21,9 odsto više nego u istom mjesecu prošle godine.

„Decembar 2023. 266.498 putnika, januar 2024. 287.205 ili 21,9 odsto više nego u januaru 2023“, rekla je ona.

Ovde se ne računaju podaci sa putovanja građana drugim prevoznim sredstvima.

Analizirajući koliko građani Kosova plaćaju karticama tokom boravka u inostranstvu ovaj list se poziva na podatke Centralne banke Kosova prema kojima je podizanje novca klijenata banaka preko bankomata u inostranstvu tokom decembra 2023. iznosilo 53,1 milion evra.

Plaćanja klijenata banaka preko POS-a (prodajnih mjesta) u inostranstvu tokom decembra mjeseca iznosila su 37,8 miliona evra.

Kako bi se bolje razumelo povećanje trošenja novca u inostrantvu, Nacional je od CBK tražio, ali nije dobio podatke za mjesec januar ove godine.