Uspostavljanje reciprociteta Kosova i Srbije smatra se odlukom koja bi otežala normalizaciju odnosa dvije strane, tvrdi ekonomski ekspert Bard Ahmeti.
Ahmeti kaže da reciprocitet ne treba gledati kao instrument za jačanje lokalne ekonomije, mada bi to, prema njegovim riječima, imalo niz pozitivnih efekata.
„U fazi u kojoj se nalazimo, prioritet Vlade, ali i naših strateških partnera kao što su Sjedinjene Američke Države i Evropska unija, je normalizacija odnosa između Kosova i Srbije. Uspostavljanje reciprociteta u ovoj fazi ne bi pomoglo ovom cilju. Jednom smo koristili ovu meru, koja je potpuno legitimna za nezavisnu državu, ali pošto smo je jednom uklonili, sada je pomalo neozbiljno da je vratimo“, rekao je Ahmeti za EO.
„U ovoj fazi, znajući druge prioritete koji postoje, mislim da je bolje ne odlučiti se na ovaj potez, iako je njen efekat na na našu ekonomiju, u fazi kada je uspostavljena bio pozitivan, ojačao lokalnu proizvodnju, međutim sa takvim instrumentima ekonomija unutar zemlja ne može se jačati u nedogled, to se radi sa drugim instrumentima kroz davanje prioriteta privatnom sektoru i povećanje konkurentnosti lokalnih proizvođača. Mislim da bi se vlada ovde trebala usredsrediti na rast ekonomije jačanjem lokalne proizvodnje“, dodao je on.
S druge strane, generalni sekretar Pokreta za jedinstvo, Avni Kljinaku, kaže da Kosovu nije potreban puni reciprocitet sa Srbijom.
„Da budem iskren, ovo je komplikovano, kao odluku koju nazivam dobrom, tačnom i ispravnom, ali ovo se uopšte ne poklapa sa izbornom kampanjom koju je Kurti imao. Rekao je da je ovo pitanje dana i nedelja, a ne mjeseci kada ćemo uspostaviti reciprocitet i ljudi su prirodno revoltirani, u suprotnom Kosovu nije potreban puni reciprocitet u svim oblastima, jer to može biti štetno. Uzajamnost je generalno međunarodno načelo i primenjuje se u određenim oblastima i za određena pitanja, a ne za sva područja odjednom“, rekao je Kljnaku.
Prema njegovim riječima, Kosovo bi trebalo da primeni princip reciprociteta kada je riječ o sjeveru Kosova u odnosu na Preševo, Bujanovac i Medveđu. Kljnaku ističe da se ono što se traži za Srbe na severu uradi i za Albance u Srbiji.
„Puna uzajamnost ima mnogo nedostataka, mada može imati i prednosti. Reciprocitet koji smo preferirali od 2010. godine usko je povezan sa severom Kosova i Preševom, Bujanovcem i Medveđom, pa smo insistirali na tome da Kosovo treba da primenjuje princip reciprociteta u dijalogu sa Srbijom i svime što zahteva za sever Kosova, odnosno jer moram da dam Leposavića, Zubin Potok i Zvečan za Preševo, Bujanovac i Medveđu “.
Takođe smatra da bi reciprocitet zaustavio kako tvrdi “šovinističke zahtjeve Srbije”.
„Mnogo je koristi u ovom pogledu, prvo se odbijaju šovinistički zahtjevi Srbije, jer ona ne može da traži sve kao što Srbija traži za Srbe, jer onda moram da dam za Albance. Oni bi pomogli Albancima iz Preševa, Medveđe i Bujanovca jer su dosta izostavljeni u celom procesu kosovske nezavisnosti. Mnogo bismo pomogli Mitrovici jer se prvi put ne bi smatrala srpskom opštinom i ne bi ulazila u reciprocitet, a posebno slika Kosova u međunarodnoj areni, tek tada bismo bili puna država“, rekao je on.
Univerzitetski profesor i član DSK-a Muhamet Hamiti smatra da je uspostavljenje reciprociteta populistička metoda za dobijanje glasova.
„Nisam za odluke koje su populističke da bi se dobio glas. Razgovarali su o reciprocitetu, pa čak i brzom uspostavljanju reciprociteta, sada rade ono što govore govornici engleskog “okreneš se” vratiš se za 180 stepeni, ovaj okret smo videli tokom ova dva meseca. Oni su, kao i drugi, govorili nacionalistikom retorikom kako bi preuzeli vlast“, rekao je Hamiti.
(Ekonomia online, RTK2)
Komentari su isključeni