Ministar finansija Hekuran Murati i potpredsjednica Svjetske banke za Evropu i Centralnu Aziju Ana Bjerde potpisali su u Vašingtonu Sporazum o finansiranju politike razvoja, javnih finansija i održivog rasta u iznosu od 50,6 miliona evra, prenosi Reporteri.
Ceremoniji potpisivanja prisustvovao je i guverner Centralne banke Kosova Fehmi Mehmeti.
Ovim finansiranjem podržavaju se odabrani prioriteti za period 2021-2025. godine uključujući reforme za podršku fiskalnoj transparentnosti, razvoj privatnog sektora i jačanje održivosti životne sredine u svetlu krize kovid-19.
“Kosovu je potreban brži i održiviji rast, koji otvara radna mjesta i koji je vođen većom produktivnošću, a reforme podržane ovom operacijom će podržati Kosovo u jačanju oporavka nakon kovida-19 i poboljšanju života građana”, rekla je potpredsjednica Svjetske banke za Evropu i centralnu Aziju Ana Bjerde.
Kako je rečeno, kosovska ekonomija je doživela snažan oporavak u 2021. godini, podržan povratkom na domaću tražnju i rekordnim rastom izvoza, iako se očekuje da će rast usporiti ove godine.
“U ovom kontekstu, mehanizam DPF će podržati mjere koje imaju za cilj poboljšanje fiskalne transparentnosti i povećanje fiskalne održivosti na srednji rok, u skladu sa naporima Vlade da reši značajne nedostatke u razvoju i promoviše brže smanjenje siromaštva. DPF će takođe podržati niz mjera za poboljšanje životne sredine i uslova za razvoj privatnog sektora, čiji je značaj dodatno naglašen tokom pandemije. Kosovski privatni sektor ne ispunjava očekivanja u pogledu otvaranja radnih mjesta i rasta produktivnosti. Među ograničavajućim faktorima su opterećenje i neizvesnost u pogledu regulatornog okvira, veliki broj zahtjeva za izdavanje dozvola i inspekcija poslovanja, neadekvatno snabdevanje energijom i nekompletan pravni okvir za e-trgovinu, uključujući elektronsku identifikaciju“, saopštila je Svjetska banka.
Održivost i inkluzivnost ekonomskog rasta na Kosovu, prema Svjetskoj banci, takođe je značajno ugrožen ekološkim izazovima i klimatskim promenama.
“Kosovo je doživelo velike i teške suše i poplave. Proizvodnja energije, koja u velikoj mjeri zavisi od fosilnih goriva, i nepravilno upravljanje otpadom, doprinose visokom zagađenju vazduha i degradaciji životne sredine i negativno utiču na zdravlje građana, ugrožavajući dugoročne izglede za ekonomski rast Kosova. Da bi pomogao kosovskim naporima za zelenu tranziciju, DPF će takođe podržati reforme životne sredine u održivoj proizvodnji energije i upravljanju otpadom. DPF se finansira iz koncesionog zajma Međunarodne asocijacije za razvoj (IDA) Grupacije Svjetske banke. Kredit je na rok dospeća od 25 godina, sa grejs periodom od 5 godina. Projektom će koordinirati Ministarstvo finansija, rada i transfera”, navodi se u saopštenju Svjetske banke.
Do sada je Svjetska banka pomogla Kosovu sa 400 miliona dolara.
Kosovo je postalo punopravni član Grupacije Svjetske banke sredinom 2009. Međutim, od 1999. godine, Svjetska banka je radila sa Kosovom i obezbedila oko 400 miliona dolara u grantovima i zajmovima, u više od 30 operacija, uključujući povereničke fondove. Podrška je pružena u širokom spektru sektora, uključujući poljoprivredu, katastar, obrazovanje, energetiku, životnu sredinu, finansijski sektor, sektor javne uprave i socijalnu inkluziju.
(Reporteri, Kosovo online)
