Institut za istraživanja evropskih pitanja i razvoj (RIDEA), juče je predstavio rezultate ankete sprovedene sa 1100 građana Kosova u vezi najnovijih političkih kretanja. Ovo je istraživanje pokazalo razlike Albanaca i Srba u gotovo svim pitanjima, osim jednog da “ dijalog treba da bude deblokiran”.

Profesor Univerziteta u Oksfordu, Entoni Heat je predstavljajući rezultate istraživanja na Konferenciji pod nazivom “Glas naroda’ oko ‘Velikog finala’ između Kosova i Srbije” izjavio da je cilj bila identifikacija, percepcija i stavovi građana Kosova u vezi scenarija oko “velikog finala dve zemlje”.

Prema ovom istraživanju većina ispitanika, odnosno 62 odsto Albanaca i 54 odsto Srba je protiv prekida kosovsko-srpskog dijaloga. 91 odsto Albanaca smatra da sever Kosova ne treba da se pripoji Srbiji, a čak 96 odsto smatra da jezero Gazivode treba da bude na teritoriji Kosova, kao, uostalom i rudarski Kombinat “Trepča”. Svega 13 odsto Albanaca i čak 84 odsto Srba smatra da Preševska dolina treba da ostane u Srbiji.

Na pitanje da li treba tražiti pripajanje Albaniji u slučaju da se postigne konačni sporazum sa Srbijom, 43 odsto građana je podržalo, dok je 50 odsto odbacilo tu ideju.

Izvršni direktor Instiuta RIDEA Ljabinot Greičevci, je predstavio i rezultate vezane za tri scenarija za postizanje eventualnog sporazuma.

Prvi scenario – status kvo – podržava svega 15 odsto građana Kosova.

Sa drugim scenariom koji se tiče Asocijacije srpskih opština sa izvršnim kompetencijama u zamenu za “de fakto” priznanje nezavisnosti Kosova od strane Srbije slaže se svega 10 odsto, a treći scenario koji se tiče korigovanja granica između Kosova i Srbije u zamenu za priznanje Kosova i učlanjenje Kosova u OUN podržave 30 odsto ispitanika Albanaca i 27 odsto Srba.

Na ovoj Konferenciji učestvovao je i predsednik Kosova Hašim Tači, koji je istakao da je dijalog između Kosova i Srbija neizbežan i da je vreme da se odustane od neprijateljstva, koje je proizvelo tragediju na Kosovu.

“Ni malo ne sumnjam u to da ćemo, ako ove godine ne budemo postigli pravno obavezujući sporazum između Kosova i Srbije, ući u zonu rizika ovih odnosa, koji mogu da destabilizuju čitav region. Dakle, iskustvo poslednje godine, samo je osnažilo moje ubeđenje da je došlo vreme da se postigne istorijski sporazum između dve zemlje“, izjavio je Tači.
 
Tači je takođe izjavio da će kraj dijaloga podrazumevati priznanje nezavisnosti Kosova od strane Srbije. Korigovanje granica sa Srbijom, ideju koju zastupa predsednik Tači, on je pomenuo tek pošto ga je Nenad Rašić, predsednik Progresivne demokratske stranke pitao čija je ideja korigovanje granica.

Tači je odgovorio da je ideju dobio od bivšeg predsednika Ibrahima Rugove, akademika Nedžata Dacija i potpredsednika Demokraskog saveza Kosova Ljutfi Hazirija, a da je njegova originalna ideja pripajanje preševske doline Kosovu.
 
Ova je izjava izazvala oštre reakcije, posebno članova i poslanika opozicionog Demokratskog saveza Kosova. Šef parlamentarne grupe ove partije Avdulah Hoti je istakao da je Ibrahim Rugova uvek odbijao ideju podele teritorije  
“Aktuelni predsjednik ne može da se poziva na izjave predsednika Rugove kako bi legalizovao svoje antiustavne postupke”,  izjavio je Hoti.

Poslanica Demokratskog saveza Kosova Vjosa Osmani je reagovala u sličnom tonu.

“Zagovornici podele Kosova, kada svojim delovanjem osporavaju naše državljanstvo, ne mogu da nađu podršku ni kod ideje niti delovanja arhitekte suverene države Republike Kosovo”, istakla je Osmani.

Reagovao je i poslanik ove partije Ljumir Abdidžiku navodeći da ideje Ibrahima Rugove najmanje imaju veze sa idejama Hašima Tačija, ocenjujući da je “Hašim Tači shvatio da njegov projekat i projekat Aleksandra (Vučića) u Srbiji za podelu Kosova gubi”.

“Kada su ga 1994. godine pitali Mari Fransoa Alen i Havier Galmiš oko ideje podele zemlje, Ibrahim Rugova je rekao da projekat podele Kosova, koju Srbi s vremena na vreme stavljaju na sto, ima samo jedan cilj: da ugrozi teritorijalni integritet Kosova i da zatim razbije njegov identitet. Ovaj projekat po prvi put je izneo Dobrica Ćosić, a zvanično ga u Ženevi predstavio njegov savetnik Stojanović”, napisao je na Facebook profilu Abdidžiku.
 
Kosovske opozicione partije, Demokratski savez Kosova i Pokret Samoopredeljenje, kao i partije vladajuće koalicije, Soijaldemokratska Inicijativa i partija aktuelnog premijera Haradinaja, Alijansa za budućnost Kosova, odlučno odbijaju mogućnost bilo kakve korekcije granica sa Srbijom. Istrajno zalaganje predsednika Hašima Tačija za brzo postizanje sporazuma sa Srbijom, pa i po cenu korigovanja granica, koštalo ga je i nivoa podrške građana.

Prema Izveštaju “Javnog pulsa – XV” koji je danas objavio UNDP, 39.1 odsto građana Kosova je maja meseca prošle godine bilo zadovoljno radom predsednika Kosova, a novembra meseca je ovaj procenat opao na 38.4 odsto. U istom ovom periodu zadovoljstvo radom premijera je sa 33.2 odsto povećano na 35.1 odsto.

KosovaLive – Violeta Oroshi Berishaj