Posljednju odluku Vlade Kosova da poveća takse na uvoz robe iz Srbije i Bosne i Hercegovine za 100 odsto, oštro je kritikovala visoka predstavnica Evropske Unije (EU) Frederika Mogerini, koja smatra da ona nije u skladu sa Sporazumom o slobodnoj trgovini centralne Evrope (CEFTA) i da je u suprotnosti sa Sporazumom o stabilizaciji asocijaciji između Kosova i Srbije, tražeći da ova mera bude hitno povučena.

Slično mišljenje izneo je i Komesar EU za proširenje Johanes Han, koji je na svom tviter nalogu napisao da se takvom odlukom krši sporazum o slobodnoj trgovini.

“Ovaj akt, koji takođe nanosi štetu potrošačima i kosovskim biznismenima, treba da se odmah povuče. Kosovo predsedava CEFTA-om i zato ima posebnu odgovornost. Učestvovaću na ‘Nedelji CEFTA’ iduće nedelje u Prištini i očekujem da će se to do tada rešiti”, istakao je Han.

Međutim, sudeći po izjavama, premijer Ramuš Haradinaj ne razmišlja da uskoro povuče odluku na povećanje taksi na uvoz srpske i robe iz Bosne i Hercegovine, navodeći da u stvari godinama Srbija krši Sporazum CEFTA, kada je u pitanju protok i tretman robe koju Kosovo izvozi u Srbiju, jer ne poštuje pravila o poreklu robe i saradnji carinske administracije, kao i da koristi “paralelne “ pečate, kojima ne priznaje Kosovo.

Haradinaj je na današnjoj sjednici Vlade izjavio da bi ove mere trebale da ostanu na snazi do priznanja nezavisnosti Kosova od strane Srbije.

Vlada Kosova, s druge strane, svoje odluke o povećanju taksi na uvoz srpske robe obrazlaže i neispunjavanjem briselskih sporazuma od strane Srbije, uključujući i onaj o nesprečavanju Kosova da se učlani u međunarodne institucije.

“I Evropska Unija i Vašington treba da shvate da ne mogu da tolerišu Srbiju u njenom agresivnom stavu prema Kosovu, zatim u ordinarnoj prevari navodnog dijaloga koji je rušilački za Kosovo, jer Srbija ne koristi dijalog za normalizaciju odnosa, nego da nam nanese što veću štetu”, istakao je Haradinaj.

Haradinaj ne krije da da su takse na uvoz srpske robe donete i zbog neučlanjenja Kosova u INTERPOL, navodeći da za to odgovornost snose kosovske institucije i geostrateške politike i interesi određenih država članica ove organizacije, ali je za glavnog krivca “proglasio” Srbiju koja je lobirala kod članica INTERPOLA da ne glasaju za prijem Kosova.

Ipak, srpski predsjednik Aleksandar Vučić ne misli da je zvanična Priština donjela ove odluke zbog angažovanosti Srbije u sprečavanju Kosova da se učlani u INTERPOL, već smatra da iza njih stoje sasvim drugi ciljevi. Prvo, da putem snažnog pritiska dovede Srbiju do bezuslovne kapitulacije i punog priznanja nezavisnosti Kosova. Drugo, apsolutni prekid trgovine i tiho i brzo etničko proterivanje Srba sa severa i juga Kosova. Kao treći razlog navodi pritisak na međunarodnu zajednicu da omogući Kosovu viznu liberalizaciju i najzad da bi pokazala da je u stanju da izazove tenzije i destabilizaciju.

Vučić koji je pozdravio reagovanje Frederike Mogerini, planira i da se sastane sa kosovskim Srbima kako bi se usaglasili zajedničke korake, kao odgovor na odluke Vlade Kosova.

“Daj da vidimo kako možemo da pomognemo prevazilaženju ove teške krize. Složili smo se da svi naši organi budu spremni da odgovore potezima zvaničnika u Prištini”, izjavio je Vučić i zatražio od Vlade Kosova da povuče odluku o povećanju taksi, kako bi razgovarali o svim pitanjima koje bi došlo do konačnog rešenja za obe strane.

Kosovski ekonomisti smatraju da će ovom odlukom kosovske Vlade većih posljedica imati srpska nego kosovska privreda, posebno ako ona bude dugoročno ostala na snazi. Oni predviđaju da bi kosovski građani mogli da se suoče sa povećanjem cena osnovnih prehrambenih proizvoda, što može uticati na standard jednog dela stanovništva, sa manjim primanjima, ali s druge strane smatraju da srpska proizvodnja može znatno da opadne, ukoliko ne bude brzo našla druga tršišta, a što bi za posledicu imalo i smanjenje broja nezaposlenih i drastičan pad dinara.

Vlada Kosova je zatražila od pekara da ne podižu cjenu hleba, jer će biti kažnjeni od strane tržišne inspekcije, a privrednicima preporučili da traže nova tržišta sa kojih bi uvozili osnovne sirovine i neophodne proizvode za široku potrošnju.

Vlasnik Kompanije “Migros Group”, Skender Redžepi smatra da su pre donošenja ove mere institucije Kosova ipak trebale da izvrše analizu i blagovremeno obaveste privrednike o takvoj odluci.

“Mislim da naše Vlade moraju da donesu dugoročne razvojne strategije, da imaju zdrave biznise, koji plaćaju sve takse ovoj državi, a i biznisi ne treba da se dovedu u neprijatan položaj” izjavio je Redžepi Televiziji T7.

Poznati kosovski biznismen Ramiz Keljmendi, vlasnik kompanije ETC je istom mediju izjavio da će nastaviti da uvozi robu iz Srbije, pošto u odnosu na ukupan uvoz njegove kompanije on iznosi samo pet odsto, ali i istakao da će poštovati odluke Vlade, preporučujući da one treba da budu, kako se izrazio “hladnokrvne”.

Alijansa kosovskog biznisa, kao i kosovskih proizvođača podržavaju u potpunosti odluku kosovske Vlade smatrajući da je to dobra šansa i za bolji plasman roba domaćih proizvođača.

Agim Šahini, predsednik Alijanse kosovskog biznisa takođe smatra da će cene proizvoda, ukoliko se bude nastavio uvoz iz Srbije, porasti, ali da treba tražiti alternativna tržišta, kao što je Albanija, Makedonija ili tržišta sa kojima već postoji saradnja.

“Ovo je odgovor državnih institucija u odnosu na blokadu koju vrši Srbija na međunarodnoj sceni protiv Kosova u svim oblastima. I povećanje taksi i totalnu blokadu uvoza iz Srbije građani Kosova treba da shvate kao patriotski čin, koji će Srbiju baciti na kolena” izjavio je Šahini.

Kosovski analitičari ne isključuju da će mere Vlade Kosova uticati na kosovsko–srpski dijalog, u cilju normalizacije odnosa vodi u Briselu, koji se po njima i tako nalazi u krizi. Vućič je početkom meseca, kada je zvanična Priština donela odluku o podizanju taksi za 10 odsto na srpsku i robu iz Bosne i Hercegovine poručio da nema nastavka dijaloga dok se o ova mera ne povuče. Drugo, zamenik premijera Fatmir Ljimaj je najavio da Vlada može da donese novu recipročnu meru, po kojoj vozila iz Srbije pri ulasku na Kosovo moraju da zamene tablice za privremene, kao što to važi za vozila sa Kosova koja ulaze u Srbiju. Kao treći razlog navode činjenicu što predsednik Kosova Hašim Tači već neko vreme lobira u međunarodnoj zajednici oko ideje “korekcije granice “ sa Srbijom.

Inače, predsednik Kosova Tači je kritikovao prvu odluku Vlade o podizanju taksi na robu iz Srbije za 10 odsto, a premijer Haradinaj je priznao da su njegovi odnosi sa Tačijem zategnuti zbog neslaganja oko ideje korekcije granice sa Srbijom, te da ga oko odluka o podizanju taksi robu iz Srbije i Bosne i Hercegovine nije konsultovao.

Odluku Vlade podržavaju i predstavnici opozicije, navodeći da su one mogle mnogo ranije da se donesu, a Milan Rakić, lider Liste Srpska, čiji se poslanici danas nisu pojavili na skupštinskom zasedanju, je istakao da je podizanje taksi na srpsku robu “nezvaničan poziv na rat“

„Ako se ne zaustavi ovo ludilo, srpski narod neće imati mogućnosti da duže živi u Republici Kosovo. Ovo je razlog za momentalno reagovanje i pomoć iz Beograda. Naći ćemo način da se odbranimo od ovog nasilja. Zato, se nadamo podršci cele Srbije”, izjavio je Rakić.

Eksperti kosovskih ekonomskih prilika, s druge strane upozoravaju da povećanjem taksi na srpsku robu može da dođe i do povećanja šverca, posebno na severu Kosova, i da će u tom slučaju profitirati samo kriminalci i kriminalne grupe, jer je u tom delu Kosova ograničeno kretanje i delovanje određenih bezbednosnih struktura Kosova.

Inače, prema Agenciji za statistike Kosova, Srbija je u prošloj godini izvezla robe na Kosovo u vrednosti od 450 miliona evra, a sa Kosova uvezla u vrednosti od svega 48 miliona. Privredni stručnjaci procenjuju da je u poslednih deset godina Srbija plasirala robe na kosovsko tržište u vrednosti od skoro 5 milijardi evra.

Kosovski zvaničnici ne isključuju veći pritisak od strane određenih međunarodnih krugova, u cilju ukidanja donetih mera na srpsku robu. Ostaje da se vidi da li će pod eventualnim takvim pritiscima popustiti ili će i dalje insistirati na primeni mera reciprociteta sa Srbijom. U ovom kontekstu, premijer Haradinaj je novinarima izjavio da je danas poslao pismo Federiki Mogerini i svim ambasadorima na Kosovu putem kojeg ih je obavestio o nepoštovanju tragovinskog sporazuma od strane Srbije, i istakao da je njegova Vlada ove mere donela u cilju zaštite interesa Kosova.

KosovaLive – Violeta Oroshi Berishaj