Murati: Sumnje da su se aktivnosti odvijale bez dozvole, o zaplenjenom novcu odlučivaće sud

Postoji osnovana sumnja da su se aktivnosti Banke Poštanske štedionice odvijale, a da nisu imale relevantnu finansijsku licencu. To ima zakonske posljedice”, rekao je ministar finansija, rada i transfera Hekuran Murati, na konferenciji za novinare nakon sjednice Vlade Kosova.

U drugim organima reda i u policiji, zašto je dozvoljeno da se otvore nezakonite institucije i da rade bez licence, a da ne kažu ko su krajnji korisnici, gdje idu sredstva u kešu”.

Napomenuo je da Centralna banka Kosova produžila period tranzicije, nakon donošenja Uredbe o finansijskom poslovanju na Kosovu, kako bi se dala dovoljno vremena građanima da se prilagode, da otvore bankarske račune, a finansijske istitucije otvore svoje ogranke na Kosovu.

“Mi kao Vlada smo se uvjerili da postoji posebna pažnja kako nijedan građanin ne bi trpeo od ove tranzicije i u periodu trazicije, kao što je premijer rekao bilo je načina da se keš donese ali se nije znalo gde ide taj novac. Ako govorimo o preko 200 miliona evra deklarisanih na granici nije se znalo gde idu, mogu sa velikom sigurnošću da kažem ako odete i posetite četiri opštine na severu zemlje bićete sigurni da tu nije ušlo 200 miliona evra godišnje, dakle novac je išao negde drugo i to je bio problem koji je trebalo da se reši tako što bi se uspostavio red i zakon na liniji”, rekao je Murati.

Govoreći o rešavanju ovog pitanja u okviru briselskog dijaloga, Murati ističe da su predstavnici Kosova izašli sa nekoliko predloga, ali ih je srpska strana odbila.

“Bilo je drugih ciljeva, nije bio cilj da se olakša život građanima, da im se omogući transfer, ustvari ta mogućnost postoji bez dogovora u Briselu, bankarske račune mogu imati svi i transfer može da se izvrši direktno na račun bez ičije dozvole na transparetnom bankarskom računu. Problem postoji u činjenici što Beograd želi da nastavi stari način rada tako što prenosi novac u džakovima, u kešu, gde se ne zna gde idu, kako bi nastavili sa finansiranjem ilegalnih aktivnosti”.

Na pitanje o uslovljavanju Kosova i Srbije normalizacijom odnosa od strane EU i dobijanja novca određenog u okviru Plana rasta kojim je za zemlje Zapadnog Balkana izdvojeno 6 milijardi evra, Murati je se slaže da Kosovo i Srbija treba da nastave dijalog.

“Dozvolite mi da vas podsetim da normalizacija uključuje bazični sporazum, ne jedan element kao što pokušava konstatno da se iznese iz konteksta, nego je to celokupan sporazum za koji smo mi više zainteresovani, premijer je rekao da je spreman da potpiše i da započnemo sprovođenje ali da imamo i monitoring sprovođenja. Videli smo nedavno za Savet Evrope, Srbija je imala zvanične timove kako bi bila protiv članstva Kosova u Savetu Evrope, ovo je flargantno kršenje ovog sprazuma. Odnosi između država mogu se regulisati putem jednog sveobuhvatnog sporazma koji tertira sva otvorena pitanja. Mi smo posvećeni da te reforme sprovedemo, posvećeni smo evropskim vrednostima, bez finansijske nagrade, ona je dodatak i kompliment koji pomaže procesu. Mi smo bili posvećeni kao partner Evropske unije i kao država koja ima za cilj integraciju u EU pored toga što Republika Srbija pokušava da igra sa nekoliko stolica odjednom”, rekao je Murati na konferenciji za novinare nakon sednice Vlade Kosova.