Kongresmen iz SAD poziva da se rasvetli užas seksualnih zločina na Kosovu

Nacrt rezolucije američkog kongresmena Kolina Olreda (Colin Allred), u kojoj se Sjedinjene Američke Države (SAD) pozivaju da promovišu krivično gonjenje seksualnih zločina tokom rata na Kosovu 1998/99., mnogi smatraju novom šansom za napredak.

Rezolucija, koja još nije izglasana u američkom Kongresu, polazi od borbe za pravdu u slučaju Vasfije Krasnići-Gudman (Vasfije Krasniqi-Goodman), žene koja je preživela seksualno nasilje tokom rata na Kosovu.

Krasnići-Gudman je poslanica u kosovskoj skupštini iz vladajućeg Pokreta Samoopredeljenje, ali je i američka državljanka. Ona je prva žena na Kosovu koja je javno govorila o seksualnom nasilju koje su počinili pripadnici srpskih snaga.

Dvojicu optuženih za silovanje, Jovicu Dejanovića i Đorđa Bojkovića, Vrhovni sud Kosova je 2014. godine oslobodio krivice.

Sud je ocenio da su “opisi počinilaca opšti i nejasni”, pa tako zaključio da “nisu dovoljni da se – van razumne sumnje – utvrdi da su okrivljeni u ovom slučaju počinili krivično delo”.

Šta je ocenio kongresmen?

U nacrtu rezolucije američkog kongresmena navodi se da je “neprihvatljivo da nijedna osoba nije proglašena krivom za seksualne zločine protiv Krasnići-Gudman”.

Tokom svog izlaganja, 31. maja, Olred je čestitao Krasnići-Gudman na hrabrosti.

“Veoma sam inspirisan hrabrošću koju je pokazala Vasifje kada je podelila svoju bolnu priču, ali i da rasvetli realnost seksualnog nasilja koje su srpska vojska i policija počinile tokom rata na Kosovu”, rekao je Olred, a prenosi Glas Amerike.

Rezolucija koju je predložio, osim u slučaja Krasnići-Gudman, poziva i na pravdu za druge žrtve seksualnog nasilja u ratu 1998/99.

“SAD imaju pravo da razmotre ulogu taktike seksualnog nasilja u pokušaju etničkog čišćenja tokom rata na Kosovu, kao i da zatraže odgovornost od Vlade Srbije da u potpunosti sprovede svoje međunarodne i bilateralne obaveze”, navodi se u rezoluciji.

Zašto je spoljni pritisak poželjan?

Feride Rušiti, izvršna direktorka Kosovskog centra za rehabilitaciju preživelih od torture (KRCT), organizacije koja se bavi rehabilitacijom žrtava seksualnog nasilja, nada se da bi nacrt rezolucije američkog kongresmena mogao imati pozitivan uticaj.

“Takvi pritisci su dobrodošli i verujem da mogu imati direktan uticaj na izricanje strožih kazni za ove zločine”, rekla je Rušiti za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Nešto skeptičniji pristup ima Iva Vukušić, istoričarka s Univerziteta u Utrehtu u Holandiji.

“Naravno, spoljni pritisak može donekle pomoći… Mislim da bi u suštini, idealno, društvo želelo da procesuira ove slučajeve prvenstveno zbog sebe. Da shvatimo da moramo da ih procesuiramo, da bi naša društva bila bolja, oslobođena od silovatelja i ubica koji se sada slobodno šetaju, a ne zbog spoljnog pritiska”, smatra Vukušić.

Tačan broj silovanih osoba tokom rata na Kosovu nije poznat. U izveštaju američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti procenjuje se da je rat 1998/99 doneo oko 20.000 žrtvava seksualnog nasilja.

Međunarodna organizacija za ljudska prava Hjuman rajts voč (Human Rights Watch) u izveštaju iz 2001. ocenila je da su srpske snage tokom rata na Kosovu koristile seksualno nasilje kao oružje u ratu i kao instrument etničkog čišćenja.

Procesuiranje ratnih zločina
Rat na Kosovu vodio se tokom 1998. i 1999. godine. Od tada su međunarodne i lokalne vlasti u nekoliko slučajeva procesuirale osumnjičene za ratne zločine.

Suđenja za neke od visokorangiranih zvaničnika vođena su u Haškom tribunalu za bivšu Jugoslaviju.

U periodu od 2000. do 2008. ratne zločine na Kosovu istraživala je Misija Ujedinjenih nacija (UNMIK), da bi kasnije tu ulogu preuzela Misija Evropske unije za vladavinu prava (EULEKS).

EULEKS je 2018. dostavio dokumente kosovskom tužilaštvu i lokalnim sudovima. Tamo je do sada izrečena samo jedna presuda osobi optuženoj za seksualno nasilje tokom rata na Kosovu.

Za to delo Osnovni sud u Prištini 2021. je osudio bivšeg rezervistu srpske policije Zorana Vukotića na deset godina zatvora. Odluka, međutim, još nije pravosnažna i o njoj će odlučivati Apelacioni sud.

Istraživač Fonda za humanitarno pravo na Kosovu Amer Alija izjavio je za RSE da je, u poređenju sa brojem osumnjičenih za silovanje tokom rata, bilo veoma malo sudskih postupaka.

“Što se postupaka na Kosovu tiče, zabeležili smo četiri slučaja seksualnog nasilja u ratu u kojima je optuženo ukupno pet osoba. U tri predmeta optuženi su pušteni, a poslednji slučaj je trenutno u žalbenom postupku”, kaže Alija.

On dodaje da je u Haškom tribunalu petorica srpskih oficira proglašeno krivima za seksualno zlostavljanje koje su tokom rata počinili njihovi podređeni.

Po rečima sagovornika RSE, procesuiranje seksualnih ratnih zločina prate mnogi izazovi.

“Žrtve često imaju problema da identifikuju osobe koje su direktno počinile zločin. Ako ne znate identitet počinioca, on teško može biti kažnjen”, objašnjava Alija.

Feride Rušiti iz KRCT-a kaže da je njena organizacija kosovskoj policiji poslala ukupno 25 slučajeva za koje se sumnja da su seksualni zločini počinjeni tokom rata. Prema informacijama kojima ona raspolaže, specijalno tužilaštvo vodi 45 predmeta u vezi sa seksualnim zločinima tokom rata.

Tužilaštvo nije odgovorilo na pitanje RSE koliko je zapravo takvih slučajeva trenutno u postupku. Podaci iz januara govore da tužilaštvo radi na ukupno 1.250 predmeta u vezi s ratnim zločinima.

‘Mnogo je slučajeva koji nikada nisu stigli do suda’
Podaci zvaničnih institucija i nevladinih organizacija koje prate suđenja za ratne zločine pokazuju da u zemljama Balkana nije bilo velikog broja postupaka za seksualne zločine tokom ratova devedesetih.

U većini slučajeva, seksualni zločini su zapravo pojedinačne tačke širih optužnica za ratne zločine ili zločine protiv čovečnosti.

Prema statistici Haškog tribunala, za ratove u bivšoj Jugoslaviji do 2016. su za seksualne zločine u ratu osuđene 32 osobe. Od početka rada Tribunala 2003. optužnice protiv ukupno 78 osoba – odnosno 48 odsto od 161 optuženog – sadržale su i tačke za seksualno nasilje.

Iva Vukošić kaže da su u poslednjih dvadeset godina mnogi sudovi u zemljama bivše Jugoslavije izgradili kapacitete za rešavanje predmeta ratnih zločina, tačnije slučajeva seksualnog nasilja.

“Ipak, mnogo je slučajeva koji nikada nisu stigli do suda. Preživeli se zbog toga osećaju frustrirano i iskorišćeno od strane pravosudnog sistema. Naravno, mnogi preživeli ne dobijaju dovoljnu podršku od države i ne dobijaju nikakvu vrstu kompenzacije”, ističe Vukošić.

Kakva je sudska praksa?

Apelacioni sud u Beogradu proglasio je 2020. Nikolu Vidu Ljujića krivim za silovanje tokom rata u Bosni i Hercegovini 1992.

Prema podacima Fonda za humanitarno pravo u Srbiji, ovo je tek druga optužnica podignuta pred srpskim sudovima, a koja se tiče isključivo seksualnog nasilja.

“U sudskoj praksi seksualno nasilje se retko procesuira, najčešće kao ratni zločin u vezi s ubistvom ili drugim oblicima fizičkog nasilja. Pre ovog slučaja podignuta je samo jedna optužnica isključivo u vezi sa seksualnim nasiljem, silovanjem u Bijeljini”, navodi se u izvještaju Fonda iz 2020.

RSE je pokušao da dobije informacije o broju suđenja za seksualne ratne zločine pred srpskim sudovima, ali vlasti nisu odgovorile. Nisu komentarisale ni nacrt rezolucije američkog kongresmena kojim se Srbije pritiska da procesuira seksualne zločine tokom rata na Kosovu.

Po oceni istoričake Vukošić, teško je praviti poređenje koja je bivša jugoslovenska država učinila najviše na ovom polju.

“Ne mislim da je dobro to tretirati kao trku, konteksti su različiti. Ali sve države moraju učiniti više. Sve one su pre deset godina bile uspešnije u istrazi i krivičnom gonjenju, dok je većina sad usporila. Plašim se da je to trend i da su najbolji, najaktivniji dani krivičnog gonjenja seksualnog nasilja u ratu iza nas”, upozorava Vukošić.

Devedesetih godina tadašnju Jugoslaviju zahvatio je niz oružanih sukoba koji su ostavili hiljade žrtava.

Rat u Hrvatskoj trajao je od 1991. do 1995. i poginulo je oko 20.000 osoba. U Bosni i Hercegovini rat je počeo godinu dana kasnije i procenjuje se da je odneo oko 100.000 žrtava.

Na Kosovu je tokom rata 1998/99 ubijeno više od 13.000 ljudi. Više od 1.600 se i dalje vodi kao nestalo.

Svake godine 19. juna svet obeležava Međunarodni dan borbe protiv seksualnog nasilja u sukobima.

“Troškovi sukoba su visoki. Troškovi sukoba koje plaćaju uglavnom žene i devojke su neprocenjivi”, upozorava UN.

(Radio Slobodna Evropa)