Ekonomisti: Poskupljenje električne energije dovodi do rizika od socijalne destabilizacije

Ekonomski stručnjaci upozoravaju da bi se novo povećanje cijene električne energije moglo odraziti na više cene proizvoda i usluga, ugrožavajući kupovnu moć građana i ekonomsku stabilnost Kosova, prenosi Front onlajn.

KESCO je zatražio od Regulatorne Kancelarije za energiju (RUE) da odobri maksimalne prihode za 2026. godinu u iznosu od 530 miliona evra, zahtjev koji bi trebalo da dovede do povećanja tarifa za električnu energiju od 21 odsto od 1. aprila.

Prema riječima predsjednika Kosovske poslovne alijanse Agima Šahinija, moguće povećanje cijene električne energije bilo bi izuzetno štetno za Kosovo.

On je za Front online rekao da Kosovo rizikuje da izgubi investicije i interesovanje stranih investitora.

„Moguće povećanje potražnje za električnom energijom od strane RUE je loše za Kosovo. Kosovo će izgubiti sve u pogledu investicija i stranih investitora, jer će Kosovo postati najskuplje u Evropi u pogledu fizičke infrastrukture“, rekao je Šahini.

Prema Šahinijevim riječima, proizvodna preduzeća bi bila primorana da presele svoj kapital u druge zemlje Zapadnog Balkana, dok bi se građani suočili sa još većim siromaštvom.

Šahini procjenjuje da bi ova situacija ugrozila ekonomsku stabilnost, oslabila domaću konkurentnost i obeshrabrila strane investicije.

Bivši ministar industrije i trgovine Ismet Muljaj kaže da će povećanje cijene električne energije odmah povećati troškove preduzeća, posebno onih u proizvodnji koja direktno zavise od električne energije.

„Povećanje cijena električne energije od 21 odsto odmah povećava troškove, posebno za proizvodna preduzeća koja direktno zavise od energije. Usluge su takođe pogođene, ali malo manje“, izjavio je Muljaj.

Prema riječima Muljaja, preduzeća sa niskim maržama profita nemaju finansijski kapacitet da se nose sa dodatnim teretom bez prebacivanja na potrošača.

Muljaj upozorava da bi ovo povećanje moglo uticati i na povećanje inflacije i slabljenje kupovne moći građana, opisujući situaciju kao rizik po ekonomsku stabilnost.

„To je realan rizik. Više cijene znače manju kupovnu moć i slabiju potrošnju. Povećanje cijene električne energije postalo je trend i to negativno utiče na ekonomsku stabilnost i životni standard građana“, zaključio je Muljaj za Front onlajn.

Profesor ekonomije Škumbin Misini kaže da povećanje cijene električne energije čini preduzeća manje konkurentnim, primoravajući ih da povećaju cijene svojih proizvoda.

„Uticaj povećanja cijene električne energije povećava operativne troškove preduzeća i čini ih manje konkurentnim na tržištu u poređenju sa drugim preduzećima, jer su primorana da povećaju cijene svojih proizvoda zbog povećanja troškova“, izjavio je Misini.

Prema Misinijevim riječima, proizvodna preduzeća su najviše oštećena, ali posljedice se protežu i na druge sektore privrede.

Misini dodaje da se dodatni troškovi na kraju prenose na potrošača, favorizujući uvezene proizvode u odnosu na domaće.

„Preduzeća na kraju prebacuju ovaj račun na potrošače, ali kada cijena domaćih proizvoda poraste, potrošači nisu primorani da ih konzumiraju, već su orijentisani na uvezene proizvode, jer su jeftiniji“, rekao je Misini.

Govoreći o srednjoročnom i dugoročnom uticaju, Misini kaže da ovo potencijalno povećanje erodira kupovnu moć i tera preduzeća da se prebace na druga tržišta na Balkanu.

„Na srednji i dugi rok, ovo povećanje cijena energije erodira kupovnu moć, snižava životni standard građana i tera preduzeća da napuste kosovsko tržište kako bi se prebacila na druga tržišta na Balkanu“, zaključio je Misini.

Ekonomski stručnjak Arton Muhadžeri procjenio je da bi moguće povećanje cene električne energije od 21 odsto bio direktan udarac po ekonomiju.

Prema njegovim riječima, ovo povećanje odmah povećava troškove proizvodnje, pooštrava likvidnost preduzeća i posebno pogađa one sa niskim maržama, gurajući ih ka višim cenama proizvoda ili smanjenju aktivnosti.

„Moguće povećanje cijene električne energije od 21 odsto je direktan ekonomski šok: odmah povećava troškove proizvodnje, pooštrava likvidnost i posebno pogađa preduzeća sa niskim maržama. Za mnoge od njih to nije pitanje profita, već opstanka, gurajući ih ka neizbežnim višim cenama ili smanjenju aktivnosti“, rekao je Muhadžeri.

Prema Muhadžerijevim riječima, dodatni trošak ne apsorbuju preduzeća, već se prenosi na krajnjeg potrošača, smanjujući kupovnu moć i usporavajući tempo ekonomskog razvoja.

Na srednji i dugi rok, ova situacija rizikuje društvenu destabilizaciju i gubitak konkurentnosti lokalne ekonomije.

„Ovaj trošak se ne apsorbuje, već se lancem prenosi do krajnjeg potrošača. Na srednji i dugi rok, efekat je smanjenje kupovne moći, rast cijena i ekonomsko usporavanje, sa realnim rizikom od socijalne destabilizacije i gubitka konkurentnosti lokalne ekonomije“, izjavio je Muhadžeri.

(Front online, Kosovo online)