Ekonomisti: Izbori opterećuju budžet dok građani žive sa sve većim ekonomskim pritiscima

Mogućnost održavanja novih izbora na Kosovu ekonomski stručnjaci vide kao veliko finansijsko opterećenje. Dok bi oko 100 miliona evra moglo da bude iskorišćeno za projekte koji direktno utiču na život građana, politika vodi Kosovo ka izbornom procesu koji povećava pritisak na budžet i koči ekonomski napredak, piše Kosova pres.

Ekonomista Safet Grdžaljiju ocjenio je da se u trenutku kada razvijene zemlje nastoje da ojačaju stabilnost i blagostanje građana, na Kosovu eksperimentiše sa institucijama.

Prema njegovim riječima, politički neuspesi koji vode ka novim izborima predstavljaju direktan udar na ekonomiju.

„Dok razvijene zemlje pokušavaju da pronađu metode da ojačaju državu, da je zaštite od eventualnih napada, da budu uz građane u ekonomskom i socijalnom smislu i da očuvaju vrednosti države, na Kosovu se eksperimentiše sa državom. Ono što se dogodilo sa izborom predsjednika ili predsednice Kosova, odnosno sa njihovim neizborom i odlaskom na izbore, zaista je šteta koja mora da se analizira u više dimenzija To je, u ekonomskom smislu, to još jedan udar na štetu Kosova“, objašnjava Grdžaljiju za Kosova pres.

Podsjetio je da je dug u komercijalnim bankama na Kosovu, i građana i preduzeća, dostigao nivo koji ugrožava makrofiskalnu stabilnost, jer je danas skoro 80 odsto BDP-a Kosova u različitim kreditima.

„Kada se tome doda činjenica da imamo rast kamata koji svakodnevno sve više utiče na usporavanje razvojnih procesa privatnog sektora, kada imamo oko 700 miliona evra povučenih putem bankarskih kartica odnosno kroz overdraft, i kada se svemu tome doda inflacija koja je u februaru bila oko 5,8 odsto, to najbolje pokazuje u kakvoj se ekonomskoj situaciji nalazi Kosovo i šta očekuje njegove građane“, naglašava Grdžaljiju.

Pored opšteg ekonomskog uticaja, Grdžaljiju ističe da izbori sami po sebi predstavljaju značajan finansijski trošak.

Prema njegovim riječima, samo organizovanje izbora može da košta CIK oko devet do 10 miliona evra, pri čemu naglašava da se zloupotrebljava javni novac.

„Prvo, koštaće preko Centralne izborne komisije oko devet do 10 miliona evra. Drugo, biće troškova koje pokrivaju same političke partije. Treće, troškove snose i sami kandidati za poslanike. I ovo je kampanja zloupotrebe javnog novca. Prije svega kroz korišćenje infrastrukture, a zatim i kroz raspodelu bez ikakve kontrole, bilo kroz socijalne pomoći ili kroz različite pokušaje da se indirektno, ali legalno, kupuju glasovi kroz socijalne politike koje su već viđene u prošlosti. Zloupotreba javnog novca je najveći greh, jer građani Kosova danas imaju potrebu za podrškom više nego ikada ranije, ali ne na ovaj način, sa političkom pozadinom i kalkulacijom da se kupuju glasovi i eventualno dobiju izbori koji će se održati tokom ove godine“, naglašava Grdžaljiju.

I Adem Ćoroli ističe da se Kosovo suočava sa ozbiljnim socijalnim i ekonomskim problemima, dok građani žive sa veoma niskim prihodima.

„Kosovo sada ima pred sobom ono na šta smo upozoravali, jer imamo institucije koje ne brinu ni o zdravstvenom osiguranju, ni o vojsci, ni o policiji, niti o siromašnom građaninu. Ići na izbore sa penzijom od 120 evra, sa ekstremnim siromaštvom i sa 40 odsto stanovništva koje živi sa dva evra dnevno, uz budžetski minus od šest miliona evra i zloupotrebu državnog novca na ovaj način, a da ista politička kasta i dalje bude dio naših institucija i da je građani gledaju kao inspiraciju za život, zaista je bolno. Mi smo zaista zaslužni za ove institucije i za ono što nam rade, ali sada je jasno da oni nemaju fokus na građane i na sve oblasti koje bi omogućile da živimo bolje, da imamo jaču ekonomiju i ekonomski razvoj“, rekao je Ćoroli.

Naglašava da organizovanje izbora u ovim okolnostima, kada se budžet suočava sa nedostatkom sredstava, a građani sa siromaštvom, predstavlja odluku koja može dodatno da pogorša situaciju.

„Sve što se vidi jeste da oni imaju dobre prihode, da budu komotni, da dobiju što više iz budžeta i da zadovolje svoje apetite, ne samo sa 51 odsto nego da sada ciljaju i na 70 odsto. To je više borba za njihov lični interes nego za život građana, jer ići na izbore u trenutku kada imamo migraciju od 40.000 ljudi godišnje i svakodnevno zatvaranje firmi može da uradi samo Vlada ‘Kurti 3’. Nadamo se da će građani da razmisle jer će živeti još siromašnije i ponovo će ići na izbore, jer oni ne znaju da rade, oni znaju samo da troše i da zadovoljavaju svoje apetite na glasovima koje im vi dajete“, naglasio je Ćoroli.

Nakon što parlament u četvrtak uveče nije izabrao novog predsejdnika Kosova, u predviđenom roku, aktuelna predsjednica Vjosa Osmani donela je juče dekret kojim je raspustila Skupštinu Kosova i otvorila put za nove izbore. Sada je na potezu Ustavni sud, kojem se obratila predsednica parlamenta Aljbuljena Hadžiju, ali i Samoopredeljenje tvrdeći da je odluka Osmani neustavna.